Intervju sa ekspertom: zakon o referendumu

INTERVJU: Bivši šef OEBS-ovog ODIHR-a Hrer Balijan o uslovima referenduma, za Republiku

Ne mogu glasati državljani

Stav Venecijanske komisije iz 2001. glasi da je crnogorski rezidencijalni uslov za učešće na referendumu potpuno prihvatljiv i da nema razloga da se mijenja. Ne može se dati pravo da na referendumu glasaju građani SCG koji su rođeni u Crnoj Gori, ali sada žive u Srbiji, pošto takvo nešto nema smisla – ocijenio je u intervjuu za Republiku Hrer Balijan, zamjenik direktora Centra za bezbjednosnu politiku u Ženevi. Balijan, koji je je nekadašnji šef OEBS-ovog Biroa za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ocijenio je i da u crnogorskom Zakonu o referendumu ne treba mijenjati zahtjev za izlaznošću od 50 odsto, ali je dodao da treba zahtijevati i izvjesnu kvalifikovanu većinu za odluku na referendumu

Balijan je,za vrijeme svog mandata u ODIHR-u, tokom 2002. posredovao između crnogorske vlasti i opozicije da usvoje izmjene izbornog zakona, na osnovu kojeg su 20. oktobra 2002. održani vanredni parlamentarni izbori.



Da li je crnogorski zakon o referendumu iz 2001. u skladu sa međunarodnim standardima, i već poznatom uporednom praksom?

- Zakon o referendumu u Crnoj Gori je, uopšteno govoreći u skladu sa međunarodnim standardima, ali ima nekih stvari koje treba promijeniti. Jedan dio pitanja treba razjasniti, na primjer ko ima pravo da učestvuje na referendumu, kakva vrsta većine je potrebna itd. To treba da bude razriješeno od strane Ustavnog suda u CG. Parlament treba da promijeni zakon, da bi bio u skladu sa pojedinim prijedlozima OEBS-ovog ODIHR-a, koji su dati prije tri-četiri godine, jer koliko shvatam, situacija se od tada nije promijenila.



Dosta je diskusija o tome ko ima pravo da glasa na referendumu. Prema postojećem zakonu to pravo pripada građanima sa rezidencijalnim uslovom, dok dio opozicije zahtijeva da glasaju i državljani Crne Gore koji žive u Srbiji. Da li im je, po Vašem mišljenju, moguće dati pravo da glasaju na referendumu?

- Poznat mi je zakon. Kada sam 2001. godine bio u ODIHR-u, mi smo saopštili stav, koji se nije promijenio, a za to nema ni razloga. Stav glasi da je crnogorski rezidencijalni uslov za učešće na referendumu potpuno prihvatljiv i tu nema problema. Ne možete dati pravo da na referendumu glasaju građani SCG koji su rođeni u Crnoj Gori, ali sada žive u Srbiji. To nema smisla. Najvažnije pitanje je što oni nijesu glasali na parlamentarnim izborima, kao ni na lokalnim izborima u Crnoj Gori. Zato nema potrebe da se taj uslov mijenja.




Venecijanska komisija treba da ocijeni Zakon o referendumu i to koliko je taj zakon u skladu sa međunarodnim standardima. Kakve preporuke, kao ekspert, očekujete od Venecijanske komisije?

-Venecijanska komisija je oktobra 2001. objavila svoj izvještaj, koji se slagao sa ocjenama OEBS-ovog ODIHR-a. Ne vidim razlog da Venecijanska komisija promijeni stav. Ipak, ne mogu da spekulišem šta sada radi Venecijanska komisija.




Ima najava da bi moglo da dođe i do političkog uticaja na članove Venecijanske komisije, u pogledu stava o crnogorskom referendumu radi odlaganja takvog izjašnjavanja o državnom statusu?

- Ne želim da komentarišem spekulacije i o tome nemam informacija.




Pomenuli ste da neke stvari u crnogorskom Zakonu o referendumu treba razjasniti. Na šta ste konkretno mislili?

- Jedna od najvažnijih stvari, koju treba uzeti u obzir je činjenica da sadašnji crnogorski zakon zahtijeva izlaznost najmanje 50 odsto biračkog tijela, a zatim da pola od izašlih glasa za odluku. Zahtjev za izlaznošću od 50 odsto ne treba mijenjati, ali treba zahtijevati i izvjesnu kvlifikovanu većinu za odluku na referendumu. A koja je to kvalifikovana većina, to je na Crnoj Gori da odluči, o tome ja ne mogu da spekulišem.



Mislite da o tome treba da se odluči u Crnoj Gori, u njenom parlamentu, na Ustavnom sudu, a ne negdje izvan Crne Gore?

- Vi, u konačnom, treba da odlučite šta je kvalifikovana većina, ali će ipak ODIHR, kao i drugi, dati određene preporuke. Neka vrsta kvalifikovane većine bila bi dobra ideja, ne bi li se promovisala stabilnost. Ta većina nije nešto što vam zahtijeva i traži međunarodno pravo, već je u korist stabilnosti. Zbog toga bi, možda, trebalo odrediti takvu većinu.

Željka Radulović - Nenad Zečević




Bojkot nije odgovor

Postoji li, po Vašem mišljenju, opasnost da neka vrsta intenzivne manjine «zakoči» cijeli proces, ako se kvalifikovana većina postavi previsoko?

- Ne znam šta znači previsoko. Bojkot sigurno nije odgovor za ovakvu situaciju. Svako treba da uzme učešće, da izađe na referendum, glasa za ili protiv, ali ne i da bojkotuje referendum. Ako ona strana koja je za nezavisnost nema jasnu većinu, onda, jasno treba se baviti tim pitanjima, ali ne na način da se «spušta ljestvica» kvalifikovne većine.