Turski genocid nad Jermenima 1914-1923

Danas se navršava 91 godina od početka pogroma nad Jermenima. U jeku I svjetskog rata 24. aprila 1915. zvanično je započeo prvi genocid u XX vijeku. Turci su tada pod plaštom svjetskog rata krenuli u krvavo riješavanje jermenskog pitanja. Ovaj datum se sa tugom obilježava u Jermeniji i svim jermenskim zajednicama u dijaspori kao Dan sjećanja na žrtve genocida. Tim povodom sam odlučio da napišem tekst o stradanju bratskog jermenskog naroda i okolnostima u kojima se odvijalo. Koristio sam raznovrsne podatke sa interneta i iz literature. Ovo je malo poznata tema i zato sam se osmjelio da napišem opširniji tekst. Zahvaljujem se svima koji pročitaju tekst u cjelini. Nadam se da će vam koristiti i da ćemo moći malo prodiskutovati.:)

- UVOD -

Progon Jermena je počeo još u XIX vijeku kada su se pojavile prve aspiracije Jermena za nacionalnim oslobođenjem. Istovremeno sa borbom balkanskih naroda i Jermeni pokušavaju da zbace turski jaram. 1829. ruski car Nikolaj I zauzima Erzerum i napreduje ka Carigradu,ali ga pritisak evropskih sila zaustavlja. Nakon rusko-turskog rata 1877-1878 Rusija Bečkim mirom dobija gradove Kars, Ardagan, Batumi , dok se pod pritiskom sila morala odreći dijela jermenskih oblasti. Jermenska teritorija u okviru Rusije nazvana je Istočna Jermenija, a u okviru Otomanskog carstva Zapadna Jermenija.

U Turskoj za vrijeme sultana Abdul Hamida II formiraju se jermenske partije, jača pokret za oslobođenje , ali Abdul Hamid odgovara masakrima (procjene variraju od 80 000 do 300 000 mrtvih) u Zapadnoj Jermeniji 1894-1896 . Zvali su ga još i Crveni sultan zbog krvi koju je prolio.

Jermeni (veoma sposobne zanatlije i trgovci) pomažu finansijski i politički mladotursku revoluciju 1908 u nadi da će dobiti autonomiju. Mladoturci pobjeđuju,formiraju partiju Komitet unije i progresa (Ittihad ve Terakki Cemiyet) i prisiljavaju Abdul Hamida na abdikaciju 1909. (sultan postaje Mehmet V - obična figura, bez moći). Jermeni su od Mladoturaka nagrađeni pokoljima u Kilikiji (35 000 žrtava).

Tursko carstvo se narednih godina osipa teritorijalno i organizaciono. 1913. nakon izgubljenog Balkanskog rata na vlast dolazi trijumvirat TRIJU PAŠA Taljat paše (ministar unutrašnjih djela), Enver paše (ministar vojni) i Džemal paše (ministar mornarice). Oni će vladati Otomanskim carstvom do poraza Turske u I svjetskom ratu 1918.

- POGROM -

Još 1914. na početku rata jermenski vojnici u turskoj armiji su bili zatvarani i ubijani, jermensko stanovništvo razoružano , a Turci i Kurdi su pozivani da bojkotuju jermenske trgovine i radnje. Krajem 1914. Turska armija pod direktnom komandom Enver paše kreće u pohod na ruski grad Kars , ali trpi strahovit poraz od brilijantnog ruskog generala Nikolaja Judeniča u bici kod Sarikamiša. Turci se povlače u rasulu, ostavljajući desetine hiljada poginulih i promrzlih (turski izvori priznaju 60 000 mrtvih, vjerovatno ih je bilo više).
Ova pobjeda ruske armije je generalu Judeniču omogućila ofanzivu u tursku Jermeniju početkom 1915. Za neuspjeh turskog pohoda Enver paša krivi Jermene (zbog njihovog proruskog i prohrišćanskog stava) te naređuje razoružavanje jermenskih regruta i njihovo slanje u radne logore koje je malo njih preživjelo. Već u martu čelnici "Unije i progresa" planiraju obračun sa Jermenima i uvode cenzuru u poštanskoj službi.
Uoči pristizanja Rusa Turci likvidiraju 5 Jermenskih vođa u gradu Vanu da bi spriječili pobunu. 20. aprila 1915. Jermeni se dižu na oružje u gradu Vanu i još nekim selima. Aram Manukian je sa saborcima herojski i uz ogromne žrtve branio Van dok nisu pristigli Rusi sredinom maja.
Jermenska pobuna je bila okidač planiranom rješenju jermenskog pitanja. Toljat paša je poručio jermenskim poslanicima i intelektualcima da nemaju čega da se plaše. Međutim nekoliko dana kasnije počeo je obračun sa "unutrašnjim neprijateljem".

24. aprila 1915. pohapšene su stotine eminentnih jermenskih intelektualaca (pisaca, političara,učitelja, sveštenika...) i većina je pobijena. Taj dan je zvanično proglašen početkom genocida. Zatim je uslijedilo naređenje upravnicima svih vilajeta da se započne sa deportacijom Jermena. Muškarci su odvajani i odmah ubijani, a mnoštvo žena, djece, staraca je pod prisilom krenulo put Sirije i Mesopotamije. Na tom putu su bili maltretirani i ubijani od strane čuvara, turskih i kurdskih bandita. Masovno su umirali u sirijskoj pustinji izmučeni glađu,žeđu,umorom i bolestima. Desetine hiljada su potrpane na barže i sa njima potopljene u Crno more i Eufrat. Veliki broj Jermena je zvjerski ubijen ili obješen. Formirana je "Specijalna organizacija" od oslobođenih zatvorskih osuđenika koji su konstantno napadali,ubijali i silovali progonjene. Za svega nekoliko mjeseci stotine hiljada Jermena su zbrisane sa lica zemlje.

Krajem 1915. g. Taljat-paša, pobjedonosno izjavljuje: "Riješio sam jermensko pitanje za tri meseca, dok ga sultan Abdul Hamid nije mogao riješiti ni za 30 godina!!!" Početkom 1916, general Judenič nastavlja ofanzivu, pobjeđuje Turke u više navrata i zauzima Erzerum, Trabzon (Trapezunt) i Bitlis. Turci i u 1916 nastavljaju ubijanje i progon Jermena nesmanjenom žestinom. Jermensku siročad podvrgavaju islamizaciji. Jermeni u Edesi vidjevši zlu kob koja snalazi njihov narod uzimaju oružje i uspješno se brane od Turaka. Njemački baron fon Gelc u ulozi pregovarača je izdejstvovao predaju i razoružanje pobunjenika u zamjenu za amnestiju i obećanje da neće biti deportovani. Turci su prekršili obećanje i sve ih deportovali.
Turski zvaničnici su ublažavali situaciju kad su razgovarali sa stranim diplomatama i ambasadorima. Trudili su se da minimalizuju jermensko stradanje cenzurisanim informacijama. Međutim istina je otišla u svijet zahvaljujući izvještajima i fotografijama stranih diplomata, misionara, novinara koji su se nalazili u tim područjima. Jula 1915. američki ambasador Henri Morgentau izvještava svoju vladu da je u toku kampanja istrebljenja Jermena. Vlade Rusije, Francuske i Britanije upozoravaju tursku vladu u maju 1915 da je smatraju odgovornom za zločine protiv čovječnosti. Njemački ambasador Wilhelm Radowitz u oktobru 1916. izvijestio je Berlin da je od 2,5 miliona Jermena (po popisu iz 1887) u Otomanskom carstvu ostalo samo 300 000. Ostatak je ubijen, deportovan ili je pobjegao.

Oktobarska revolucija i unutrašnji raspad ruskog carstva ("Alahov poklon") omogućili su Turcima predah, reorganizaciju i pokretanje nove ofanzive. Početkom 1918 povratili su teritoriju izgubljenu 1915 i 1916 koristeći rusko napuštanje fronta. Potom su krenuli na Istočnu Jermeniju (Kars, Ardahan i Batumi izgubljene 1878 i Jerevan). Raspadom ruskog carstva 1918 se formirala na Kavkazu Transkavkaska federacija koja je trajala svega 3 mjeseca (raspala se na Gruziju , Jermeniju i Azerbejdžan). Turci su nastojali da se obračunaju sa preostalim Jermenima i da se spoje sa turkofilskim Azerbejdžanom. Međutim naišli su na žestok otpor Jermenske republike i pretrpjeli težak poraz u bici kod Sardarapata u maju 1918. U septembru se događa pokolj Jermena na istoku, Turci i Azeri ubili su preko 30 000 civila.
Jermenska republika se 1919-20 našla u velikim problemima. Drastično smanjeno stanovništvo, brojne izbjeglice, vojni sukobi oko teritorija sa Gruzijom i Azerbejdžanom, ustanak komunista pod patronatom Sovjeta, izostanak zapadne pomoći... Ipak to je vrijeme otvaranja muzeja, izložbi, osnivanja institucija,radio stanice, univerziteta, održavanja demokratskih izbora itd.
Po odredbama mirovnog ugovora iz Sevra (10.avgust 1920) predviđeno je formiranje jermenske država koja bi sadržala većinu istorijskih jermenskih oblasti, kao i formiranje nezavisnog Kurdistana. Turska je potpisala sporazum , ali ga je uskoro Mustafa Kemal Ataturk proglasio ništavnim. Ataturkov Turski nacionalni pokret je zbacio monarhiju i formirao vladu.U septembru Turci napadaju Jermeniju kojoj prijete Sovjetska armija (u Azerbejdžanu) i domaći boljševici. Ataturk osvaja Kars i Gumri (masakr Jermena) i primorava Jermeniju na nepovoljan Mir u Aleksandropolju (Gumri) 2. decembra 1920. Po tom sporazumu Jermenija se odriče svih oblasti Zapadne (Turske) Jermenije kao i Karsa i Ardagana. Sovjeti pod ultimatumom primoravaju Jermeniju da uđe u sastav SSSR i 29.novembra 1920 proglašena je Jermenska SSR. Zapadne sile nisu ništa učinile da spriječe nestanak sa mape svog saveznika.
SSSR i Turska su oktobra 1921. sklopili sporazum u Karsu po kojem se SSSR-u ustupa Batumi , a Turskoj Kars i Ardagan. Jermenija dan danas ne priznaje taj sporazum. Do 1923 izvršena je potpuna dejermenizacija Zapadne Jermenije.

- POSLJEDICE -

Tokom 1919. nova turska vlada Damat Ferid paše održala je suđenje za ratne zločine pod pritiskom pobjedničkih sila. Mladoturske glavešine su osuđene na smrt u odsustvu (izbjegli nakon turske kapitulacije). Kemal Bej, odgovoran za masakr u Jozgatu, je javno obješen. Rašid Bej, guverner Dijarbekira, je izvršio samoubistvo. Džemal Azmi, guverner Trabzona, je likvidiran u Berlinu. Drugi odgovorni za zločine su osuđeni na kazne zatvora u različitom trajanju. Većina je kasnije puštena na slobodu kad je Ataturk došao na vlast. Zanimljivo je da su sve 3 mladoturske paše stradale od jermenske ruke!!!

Mehmeda Taljat pašu ubio je iz osvete u Berlinu marta 1921. mladi Jermenin koji je preživio masakr u svom selu.

Ahmed Džemal pašu i njegovog sekretara ubio je u Gruziji Jermenin 1922.

Ismail Enver pašu ubio je 1922 u borbi u Tadžikistanu (pokušavao da podigne centraloazijske narode protiv boljševika) jedan Jermenin.

Jermeni koji su preživjeli genocid naselili su Istočnu (rusku) Jermeniju ili su se rasuli po svijetu. U jermenskom jeziku postoji riječ "spjurk" koja označava Jermene koji silom prilika žive van matice, ali nisu emigranti. Broj Jermena u dijaspori danas iznosi prema procjenama 6-8 miliona (2 puta više nego u samoj Jermeniji). Posebno su brojne jermenske zajednice u Rusiji, SAD, Francuskoj, Gruziji, Libanu, Siriji ... Jedan dio je spas potražio i u Kraljevini SHS (poznati kompozitor Varteks Baronijan je Jermenin).

Rezultat genocida je strašan. Procjenjuje se da je oko 1,5 miliona Jermena ubijeno ili umrlo u pogromu. Oko 3 000 pravoslavnih crkava i manastira je uništeno. Jednom malom, vrijednom, gostoljubivom i ponosnom narodu je za nekoliko godina zadat udarac od koga se evo ni skoro vijek kasnije nisu oporavili. Turska je svojoj hiljadugodišnjoj pljačkaškoj i nasilničkoj istoriji dodala najcrnju stranicu. Preživjeli Jermeni nikada nisu obeštećeni za opljačkanu imovinu , za otete kuće i imanja, za sistematsko uništavanje života. Mladoturci,njihovi rođaci i prijatelji su otkupljivali od države zaplijenjenu jermensku imovinu za 2% realne vrijednosti. Procjenjuje se da su oštetili Jermene za 14 milijardi dolara. Dio novca je otišao na isplatu duga Njemačkoj. Jermeni su bili uspješni trgovci i bankari, dobre zanatlije i farmeri. Istočna Anadolija se narednih decenija pretvorila u divlje područje jer nije imao ko/ili niko nije umio da obrađuje zemlju.

Turska nikad nije priznala genocid. Skoro svi Turci počev od predsjednika , pa do čistača ulica žestoko se opiru čak i pominjanju genocida. Tursko tumačenje je da se radilo o relociranju Jermena , a da su Jermeni najviše stradali u tursko-armenskom ratu i u sukobima uopšte , da je broj žrtava znatno manji (350 000 - 600 000). Turski intelektualci i istoričari priznaju da su Jermeni teško stradali, međutim negiraju da se radilo o sistematskom i planiranom uništavanju ljudi i imovine. Mnogi inkriminišući dokumenti su uništeni po dolasku Ataturka na vlast, a preostali u arhivama nisu dostupni za proučavanje.

Prvi pogrom u XX vijeku je gotovo pao u zaborav. Tek prije dvadeset godina sramežljivo su se počele usvajati rezolucije - prvo u Komisiji za ljudska prava UN i Evropskom parlamentu. Posljednjih godina niz država u parlamentima je osudio turske zločine i okvalifikovao ih kao genocid : EU, Rusija, Francuska, Njemačka, Italija, Kanada, Holandija, Belgija, Grčka, Švajcarska, Litvanija, Kipar, Švedska, Slovačka, Urugvaj, Argentina, Poljska , Vatikan, Liban. Nerijetko je dolazilo i do zategnutih odnosa sa Turskom kao što je bio slučaj sa Francuzima. Priznavanje genocida nad Jermenima figurira kao jedan od uslova za prijem Turske u EU.

V. Britanija, SAD, Ukrajina, Gruzija i druge države zbog sopstvenih interesa oklijevaju da se javno izjasne o genocidu. Većina američkih država je priznala genocid ,ali američki kongres i senat ne žele javnim deklarisanjem da naruše strateško savezništvo sa Turskom. U javnost su procurili podaci da je američka strana 1970-tih blokirala postavljanje teme jermenskog genocida pred UN. Najveći doprinos u pokretanju pitanja genocida na međunarodnom ima svakako uporna i dobro organizovana jermenska dijaspora.

Evropske države koje su zvanično osudile genocid:

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:A...econgition.jpg

Istorijska opomena:

Hitler je uoči napada na Poljsku saopštio svojim najodanijim ljudima : "Idite,ubijajte bez milosti...ko se danas sjeća uništenja Jermena" To je sigurno bio vreo šamar međunarodnoj zajednici koja je žmureći na prvi genocid dočekala i drugi. Nakon 2 decenije desiće se još strašniji pogrom nad SLOVENIMA i JEVREJIMA u II svjetskom ratu.

Jermeni se nikada nisu odrekli teritorija sa kojih su protjerani. I danas opstaju kao država u izuzetno neprijateljskom okruženju. Sa Turskom je granica zatvorena, sa Azerbejdžanom su na ivici rata zbog Nagorno-Karabaha. Sa Gruzijom i Iranom imaju relativno dobre odnose, ali ih opterećuju istorijske nesuglasice (npr. pitanje Ahalkalakija - jermenske oblasti na jugu Gruzije). Nadam se da će budućnost ispraviti nepravdu prošlosti i ponovo učiniti Ararat tvrđavom jermenske slobode.


Armenians in Turkey - statistika


oblast - stanovnika 1914 - stanovnika 1922

Erzerum - 215,000 - 1,500

Van - 197,000 - 500

Kharbert - 204,000 - 35,000

Diabekir - 124,000 - 3,000

Bitlis - 220,000 - 56,000

Sivas - 225,000 - 16,800

Western Anatolia - 371,800 - 27,000

Cilicia and Northern Syria - 309,000 - 70,000

European Turkey - 194,000 - 163,000

Trebizond District - 73,390 - 15,000

Total - 2,133,190 - 387,800



Svjetski poznati Jermeni:

Andre Agasi (Agasjan) - teniser

Vilijam Sarojan - pisac

Šarl Aznavur (Aznavurijan) - pjevač

Šer (Cherylin Sarkissian) - pjevačica

Aram Hačaturijan - kompozitor

Varteks Baronijan - kompozitor

Alen Bogosjan - fudbaler

Juri Đorkaef - fudbaler (Jermenin po majci)

Artjom Mikojan - konstruktor aviona (MiG = Mikojan-Gurevič)

Alen Prost - vozač formule 1

Gari Kasparov (Kasparian - Jermenin po majci) - šahist

Tigran Petrosjan - šahist

Atom Egojan - režiser

System of a Down - muzička grupa

Zildjian porodica - proizvođači muz. instrumenta (bubnjevi)


Oblast najvećeg progona:

http://www.chgs.umn.edu/Histories__N...Order/map3.jpg

Spomenik u Jerevanu:

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Tsitsernakaberd.jpg


Istorijska mapa drevne Jermenije:

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:StraboArmenia.jpg

Dokazi zločina:

http://www.armeniapedia.org/index.ph...enocide_Photos

Dark is the light,
The man you fight,
With all your prayers, incantations,
Running away, a trivial day,
Of judgement and deliverance,
To whom was sold, this bounty soul,
A gentile or a priest?
Who victored over, the Seljuks,
When the Holy Land was taken
Ref : We will fight the heathens

Was it the riches, of the land,
Powers of bright darkness,
That led the noble, to the East,
To fight the heathens
Ref.
We must call upon our bright darkness,
Beliefs, they're the bullets of the wicked,
One was written on the sword,
For you must enter a room to destroy it,
International security,
Call of the righteous man,
Needs a reason to kill man,
History teaches us so,
The reason he must attain,
Must be approved by his God,
His child, partisan brother of war,
Of war, we don't speak anymore

System Of A Down - WAR

pjesma koja je ostavila jak utisak na mene.
za pogrom:Call of the righteous man,
Needs a reason to kill man,
History teaches us so,
The reason he must attain,
Must be approved by his God

Bas si se potrudio ATAMAH i vrh ti je post!

Za mene je novost obim bitaka u Rusko -Turskih u I sv. ratu . Za Judenica sam cuo u drugom kontekstu-kao belog generala koji je ratovao sa promjenljivim uspjehom na jugu Rusije, u Krimskoj oblasti, po baronom Vrangelom kao glavnokomandujucim, ALI STVARNO NISAM ZNAO DA SU NJEGOVE POBJEDE NAD TURCIMA FAKTICKI IZAZVALE GENOCID...ako sam te dobro ispratio? Mislim, d su bile *okidac* genocida, koji je kao opcija tinjao mnogo dugo medju Turcima.
Kemal Pasa je bio veliki covjek i vojnik, i cudi me ako je imao veze sa genocidom, ne racunajuci sto ga je , kao dobar Turcin, prikrivao da se Turska ne bruka maksimalno

Đe je Kerla del Ponte kad ti treba? Šalim se, vrh ti je post, jako malo sam znao o svemu ovome

Quote:

---

Originally Posted by Old Bone

Bas si se potrudio ATAMAH i vrh ti je post!

Za mene je novost obim bitaka u Rusko -Turskih u I sv. ratu . Za Judenica sam cuo u drugom kontekstu-kao belog generala koji je ratovao sa promjenljivim uspjehom na jugu Rusije, u Krimskoj oblasti, po baronom Vrangelom kao glavnokomandujucim, ALI STVARNO NISAM ZNAO DA SU NJEGOVE POBJEDE NAD TURCIMA FAKTICKI IZAZVALE GENOCID...ako sam te dobro ispratio? Mislim, d su bile *okidac* genocida, koji je kao opcija tinjao mnogo dugo medju Turcima.

---

Hvala ! :)

Ruska kavkaska armija 1914. brojnosti oko 100 000 vojnika bila je pod komandom generala Voroncova. Međutim teški gubici u borbama sa Njemcima i Austro-Ugarskom su zahtijevali premještaj dijela trupa tako da su Rusi Enver pašinu ofanzivu sačekali sa 60 000 ljudi. Po veoma hladnom vremenu uoči turske ofanzive general Ilarion Voroncov planira povlačenje u Kars i prepuštanje dijela teritorije Turcima. General Nikolaj Nikolajevič Judenič (1862-1933), zamjenik glavnokomandujućeg kavkaskog fronta, odlučuje da se ne povlači i sprema odbranu kod Sarikamiša gdje se 29.12.1914.-2.01.1915. po velikoj hladnoći sudario sa nadmoćnijom turskom Trećom armijom (95 000) i odnio veliku pobjedu. Glavni uzrok turske propasti bila je žurba Enver paše i njegovo potcjenjivanje ruskih snaga (vojni savjetnik njemački general Oto Liman fon Sanders ga je bezuspješno ubjeđivao da odustane od tog plana). U samoj bici Turci su imali oko 30 000 poginulih , a po engleskim izvorima u povlačenju su izgubili još 47 000 vojnika (UKUPNO 77 000). U Erzerum se vratilo svega 18 000 - prava riječ je katastrofa .

Ruska armija nije u potpunosti iskoristila tu pobjedu iako je Judenič upao sa vojskom u zapadnu Jermeniju. Jednostavno Kavkaski front je bio sekundaran za Rusiju pa ruski potencijali nisu bili dovoljni za ofanzivu širih razmjera. Ali da su kojim slučajem moćnije i bolje opremljene snage nastavile gonjenje razbijene turske armije uz iskrcavanje zapadnih saveznika na Galipolje možda bi Turska bila rano izbačena iz rata i možda bi Jermeni izbjegli zlu sudbinu.

Enver paša je javno optužio Jermene da su mu napadali linije snabdijevanaja i da su oni glavni uzrok neuspjeha. To je naravno bila laž, ali je pomogla da se uzburkaju duhovi kod Turaka i da se pripremi do tada nezabilježeno sistematsko etničko čišćenje.

U drugoj polovini 1915 front je uglavnom mirovao. Na Kavkazu starog grofa Voroncova naslijedio je Veliki vojvoda Nikolaj Romanov (ZET NAŠEG KRALJA NIKOLE - oženio princezu Anastasiju) , a Judenič postaje komandant Ruske Kavkaske vojske.

Početkom 1916. Judenič dolazi na sjajnu ideju da usred zime (kad ga niko ne očekuje) izvede snažan udar na turske linije. Sredinom januara uništena je turska divizija kod Koprukoja , a sredinom februara još jedna kod Tafte. Erzerum je osvojen 16 .februara 1916. Rusi su u ovim operacijama zarobili 235 oficira i 12,753 vojnika + 323 artilj. oruđa raznih kalibara. Turci su imali velike gubitke. Judenič je nastavio kampanju osvajanjem luke Trapezunt (Trabzon) u aprilu, Muša, Bitlisa. U izvještaju generala Judeniča komandi navodi se da je malo Jermena moglo da pozdravi oslobodioce jermenskog grada Bitlisa. Juna prethodne (1915) Turci i Kurdi su pobili 15 000 Jermena u tom gradu. Tursku kontraofanzivu u junu Judenič je odbio i ponovo ih porazio u bici za Erzindžan 2.jula 1915. Turci su izgubili 34 000 vojnika i do 1918. su ostali bez ofanzivne moći.
Front se stabilizovao , a Judeničeve planove za dalju ofanzivu protiv Turske remete politička previranja u Petrogradu i revolucija. Početkom 1918. Rusija napušta sve osvojene teritorije, a Turci su krenuli u pohod da ih ponovo zauzmu. Izuzetno nepovoljnim Brest - Litovskim mirom koji su Boljševici sklopili sa Njemcima (mart 1918 ) sve ruske novoosvojene teritorije + Kars i Ardahan pripali su Turskoj.

General Judenič je početak građanskog rata dočekao na sjeveru. Pobjegao je iz Petrograda u Finsku pred revolucijom. 1919 postaje glavnokomandujući Bijele Armije na sjeverozapadu. Organizovao je armiju sa oko 20 000 boraca i na jesen (oktobar-novembar) krenuo na Petrograd. Došao je do samog grada, ali ga nije uspio osvojiti (iako se to očekivalo i u samom Petrogradu). To je bio kritičan moment građanskog rata koji je prelomio situaciju u korist crvenih. Povukao se sa preostalim snagama u Estoniju, a 1920 odlazi u egzil u Francusku gdje je i umro 1933.

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:R...Front-1916.jpg

Ako je Makenzen slomio u pocetku uspjesnog Brusilova (Brusilovljevu *mecavu*, sa mitraljeskim gnjezdima), a posle je bijele tukla konjica Budjonijeva i Trockog, onda je ovo najveca pobjeda Rusa u tim godinama. Jer da su se Turci kako valja pridruzili Njemcima( a bili su u dugogodisnjoj privrednoj i vojnoj saradnji) , pa da su udarili na Grcku sa ledja(mislim onako odmorni, bez rata sa Rusima koji si opisao) BALKANSKI FRONT SE NIKAD NEBI FORMIRAO. Nekazem da bi konacni ishod rata bio drugaciji (jer je Americka industrija sve ratove odlcila, pa i I svjetski), ali bi bilo i duze i teze..

Pozdrav tebi Ataman i forumasima*istoricarima*...bolje ovdje da se nadmecemo u masti, nego da se na bojom polju dokazujemo...KAD VEC NEMOZEMO POTPUNO ZABORAVIT RATOVE I KLANJA, A OCITI DA JA BAREM NEMOGU, NO SE VAZDA VRACAM ISTORIJI...to je nekako u genima i jace je od mene!

O tim masakrima se ne prica mnogo... skoro je tabu tema. Cifre su prevelike: neko pise preko 1.500.000 Jermena; Ataman je naveo podatak o preko 2.000.000 ubijenih... mislim da se prava cifra nece nikada saznati, kao uvijek.

Quote:

---

Originally Posted by Trinity from Zion

Cifre su prevelike: neko pise preko 1.500.000 Jermena; Ataman je naveo podatak o preko 2.000.000 ubijenih... mislim da se prava cifra nece nikada saznati, kao uvijek.

---

Ja sam naveo neke procjene (zapadne i jermenske) koje se kreću oko 1,5 miliona mrtvih. Pojedini turski istoričari priznaju 800 000 stradalih Jermena, mada većina ih priznaje do 600 000.

Tačan broj je teško utvrditi - operiše se sa različitim podacima od 1 milion preko 1.2 miliona i 1,5 miliona sve do 2 miliona. U svakom slučaju iz zapadne Jermenije nestalo je preko 2 miliona Jermena (uključujući poginule,umrle, izbjegle)

Danas je u Istambulu ubijen novinar turskog nedjeljnika Agos (po nacionalnosti Jermenin) Hrant Dink. Usmrćen je sa 3 hica u glavu iz vatrenog oružja.

Turski sud ga je osudio prošle godine zbog navodnog vrijeđanja turskog identiteta što je Dink negirao. Iz Evrope su tada stigle kritike da Turska guši slobodu štampe.

Nastradali novinar se godinama bori za demokratiju u Turskoj. Dink je u seriji članaka pisao o turskom genocidu nad Jermenima 1915-1923 zbog čega je navukao gnjev turskih nacionalista. Kritikovao je stih turske himne u kojem se pjeva o herojskoj turskoj rasi kao i zakletvu u školama u kojoj djeca moraju reći "sretan je onaj koji se zove Turčinom".

Turski premijer Erdogan je osudio ubistvo riječima da su ispaljeni meci u demokratiju i slobodu izražavanja.

:mad:




http://www.armeniapedia.org/images/e...nk.body.ap.jpg

ИЗВОР "ПОЛИТИКА"

Истанбул, 11. октобра – Турска и Јерменија су синоћ, тек после неизвесног одлагања које је потрајало три часа, потписале протокол који би требало да утре пут за успостављање дипломатских односа и отварање граница.

У сали Универзитета у Цириху у 18 часова је све било спремно да шефови дипломатија Ахмет Давутоглу и Едуард Налбандијан ставе парафе на документ о историјском помирењу. У првом реду су седели Хавијер Солана, Хилари Клинтон, Сергеј Лавров, Бернар Кушнер. Само се није појављивао један од главних актера, јерменски министар спољних послова.

На сцену је ступила Хилари Клинтон. Почело је грозничаво убеђивање са јерменским министром Налбандијаном, телефонски разговори са Давутоглуом. Спор је, откривају турски медији, настао због формулација у припремљеним изјавама које је двојица министара требало да одрже после потписивања документа. Јермени су инсистирали да се страдање тог народа, у време распада Отоманске империје 1915. године, назове правим именом – геноцидом. Турска је то одбацила. Анкара је повезала потписивање протокола са решењем статуса Нагорно Карабаха. У јерменској делегацији су узвратили да та два проблема немају ништа заједничко.

Дипломатски бродолом је избегнут захваљујући упорности америчког државног секретара. Протокол је потписан, али без давања спорних изјава.

САД су – чим су уз посредовање Швајцарске преговори почели пре годину дана – охрабривале Анкару и Јереван да закопају „ратне секире”.

Вашингтон има стратешки интерес на Кавказу преко којег воде многи путеви за транспорт каспијске нафте до западних купаца. Неколико турских листова данас, као по договору, објављује извештаје из Цириха под истим насловом „Историјски потписи”.

„Принудно венчање”, наглашава „Ватан” у наслову и додаје да је „Налбандијан потписао протокол без осмеха на лицу”.

Најављено историјско помирење је наишло на противљење и у једној и у другој земљи. „Не уступци Турској”, под тим слоганом већ данима се одржавају протести у Јеревану. Председник Серж Сарксијан се нашао на удару и веома утицајне дијаспоре. Она се противи формирању заједничке комисије историчара која треба да проучи да ли је над Јерменима стварно извршен геноцид. За њих је то непобитна чињеница, о којој нема разговара.

На удару се нашла и влада у Анкари. Противници помирења сматрају да је она „издала браћу у Азербејџану” пошто није условила помирење са повлачењем јерменских трупа из Карабаха.

Протокол треба да ратификују парламенти две земље. С обзиром на однос политичких снага, он би ипак требало да добије „зелено светло” посланика. Али, синоћњи дипломатски карамбол у Цириху потврдио је да то неће ићи глатко, и да ће над њим, као Дамоклов мач, и даље висити спор око геноцида и Нагорно Карабаха.

Војислав Лалић

-----------------------------------------------------------

Ердоган: Јерменија мора да се повуче из Нагорно Карабаха

Анкара – Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган рекао је јуче, дан пошто су две земље потписале споразум о нормализацији односа, да Јерменија мора да се повуче из спорне области Нагорно Карабах.

Он је рекао да Турска не може да направи „позитиван корак” ка отварању границе са Јерменијом док се јерменска војска не повуче из побуњене области у Азербејџану.

Јерменија и Турска су се у суботу споразумеле да успоставе дипломатске односе и отворе границу која је затворена када је 1993. године јерменска војска ушла у Нагорно Карабах, део суседног Азербејџана насељен Јерменима.

Азербејџан је критиковао овај споразум, оцењујући да отежава спор.

Ердоган је данас изјавио да би решење овог спора осигурало лако усвајање споразума са Јерменијом у турском парламенту.

Бета

[објављено: 12/10/2009]

Genocid nad Jermenima (poznat i kao jermenski holokaust) je termin koji se odnosi na prisilnu masovnu deportaciju i smrt preko milion Jermena tokom mladoturske vlasti između 1915. i 1917. u Otomanskom carstvu. I danas se vode rasprave između Turske, koja negira genocid, i međunarodne zajednice!

1980 god.je zivjelo oko 2,5 miliona Jermena u Otomanskom carstvu,koji su pretezno bili vjernici Jermenske apostolske crkve. Rusija je Jermene podupirala u njihovim zahtjevima za autonomijom jer je željela da oslabi Otomansko carstvo.Otomanska vlada je podstakla protivjermenske osećaje kod Kurda, suseda Jermena, pa su Jermeni, zbog toga i zbog povišenja poreza, podigli ustanak. Otomanska vojska i kurdske paravojne snage pobile su 1894. godine na hiljade Jermena i spalile mnogo sela. Dvije godine kasnije jermenski revolucionari su zauzeli Otomansku banku u Carigradu da bi privukli pažnju međunarodne javnosti. Odredi pretežno muslimanskih Turaka zatim su pobili 50.000 Jermena. Stepen upletenosti otomanske vlade u te odrede nije dobro poznat i predmet je rasprave.

Rusija i Turska su ušle u Prvi svjetski rat kao neprijatelji. Turci su Jermene smatrali ruskom petom kolonom. U februaru 1915. svih 60.000 mobilisanih jermenskih vojnika zatvoreno je u radne logore i posle ubijeno. Jermene u blizini fronta (slična je sudbina zadesila i ljude daleko od linije fronta) potjerali su da pješače prema negostoljubivim pustinjskim krajevima Sirije i Mesopotamije, a 24. aprila su u Carigradu i drugim velikim turskim gradovima hapšeni i pobijeni jermenski intelektualci.

Ukupno je tako izginulo oko milion i po ljudi, dok se preživjeli nakon rata nisu mogli vratiti kući, pa su se iselili u ruski deo Jermenije ili Zapadnu Evropu, Sjevernu Ameriku i Australiju.

Te rane nisu sasvim zacijelile i još utiču na odnose između Jermenije i Turske. Jermenija tvrdi da su ti događaji bili planirani i da se mogu nazvati samo genocidom. Taj stav su 1985. i 1986. zauzele i UN, a godinu dana kasnije i Evropski parlament. Sa druge strane, Turska i dalje tvrdi da to nije bio genocid i da su samo neki zapovjednici "otišli malo predaleko". Neke jermenske organizacije su (npr. ASALA) u drugoj polovini XX veka terorističkim napadima neuspješno pokušale da natjeraju Tursku da promijeni stav.

Ovo pitanje je danas ponovo aktuelno u Turskoj i počinje ponovo da zaokuplja evropsku pažnju zbog mogućeg početka pregovora sa Turskom o ulasku u Evropsku uniju. Pitanje je aktuelizovao najpoznatiji turski pisac Orhan Pamuk koji je početkom 2005. godine izjavio u jednom turskom nedeljniku da je Turska odgovorna za genocid nad Jermenima u kom je pobijeno više miliona Jermena tokom poslednja dva vijeka. Ta izjava je pokrenula lavinu optužbi i zahtijeva za njegovim linčem u Turskoj, ali je isto tako izazvala buru u Evropskoj uniji i ponovno pojačanje pritiska Jermenije i jermenskih organizacija širom svijeta za priznavanje postojanja genocida. Pamuk je zbog svojih izjava optužen za uvredu turskog imena i turske vojske i izveden je na sud. Krajem decembra Pamuk je oslobođen optužbi za uvredu turske vojske, optužbe za uvredu turskog imena je oslobođen 22. januara 2006. godine.

Donji dom francuskog parlamenta je u oktobru 2006. izglasao zakon kojim se negiranje genocida nad Jermenima smatra krivičnim delom.

Početkom 2007. godine u Carigradu je ubijen jermenski novinar Hrant Dink urednik jermenskog lista „Agos“ koji je javno istupao protiv negiranja genocida, ali i protiv nekih nastojanja jermenske dijaspore da isti iskoristi u političke svrhe. Njemu je više puta suđeno na osnovu istog zakona po kome je suđeno i Pamuku, a često se nalazio na meti prijetnji turskih nacionalista. Ubio ga je jedan šesnaestogodišnji turski nacionalista 19. januara, a ceo slučaj je duboko uzburkao tursku javnost i ponovo aktualizovao priču oko genocida.


Jermeni svake godine obiljeležavaju dan genocida brojnim manifestacijama. Godinama pokušavaju da navedu Tursku na priznavanje ovog događaja. Primjera radi, za 90. godišnjicu 2005. godine, na Jermenskim TV kanalima moglo se vidjeti kako su u glavnom gradu Jerevanu stotine hiljada ljudi obišle memorijal i oko vječne vatre postavili zid napravljen od cvijeća. Istovremeno, u Los Anđelesu, gdje živi velik broj Jermena, protestovali su u kolonama koristeći pankarte.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozvao je danas predsjednika SAD Baraka Obamu da spriječi moguće glasanje u Predstavničkom domu te zemlje o rezoluciji kojom bi se masakr nad Jermenima u Prvom svjetskom ratu nazvao genocidom.

Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu rekao je u obraćanju parlamentu da je premijer Erdogan uputio pismo Obami u kojem ga je pozvao da spriječi glasanje o rezoluciji, jer bi ono moglo da nanese štetu odnosima dvije zemlje.

"Ne možemo da dozvolimo da rezolucija stoji nad tursko-američkim odnosima kao Damoklov mač", rekao je Davutoglu.

Glasanje o toj rezoluciji bi moglo da se održi prije nego što demokrate narednog mjeseca predaju republikancima upravljanje nad Predstavničkim domom.


Mislim da ce je izglasat.
Iako ce to najvjerovatnije pogorsati odnose ove dvije zemlje.
Genocid je svakako bio, samo je pitanje ima li ko interesa (tj kolko stete bi od toga imao) da ga tako i nazove.

Osobno nevidim nikakav razlog da se Turskoj u ičemu podilazi.

Jadna je država u kojoj vojska mora čuvat sekularnost.
Kakav god da je Atatuerk bio, za njegovo vrijeme je Turska sjedila za stolom, a danas stoji na stolu.

Koji paradoks, da mi je simpatičnija vojna hunta od političara koji danas vode Tursku.

I tako nešto primit u EU, jadna im pura, kratkovidnim evropskim birokratima.

Pa evo, ne daju im uc dosta dugo kolko mi se cini.
A ipak ima normalnog naroda (u gradovima i na zapadu zemlje) koji se protivi politici zemlje (sto mi sve naprica jedan turcin iz burse za predsjednika i premijera) pa se nadam da nije ta zemlja izgubljena.
Ima problema dosta, ali je ipak naprednija od ogromne vecine islamskih zemalja.

Ma Mstislav, njihovo poimanje "demokracije" ili kako već po meni jednostavno nije kompatibilno s EU.

Orhan Pamuk je javno osudio genocid nad Armencima da bi se protiv njega podigla kaznena prijava s mogućom zatvorskom kaznom od koje ga je valjda spasilo jedino to što je nobelovac.

Po turskom kaznenom zakonu zabranjeno je kritizirati "Kemalizam", a pod to spada i javno izreći kako je Turska počinila genocid nad Armencima.

Nadalje, današnja Turska je sve više islamska a i sam vrhovni general turske vojske je nedavno rekao kako će se vojska pokoravat politici i više neće izvršavat vojne udare u slučaju da sekularna država i dalje nastavlja klizit u smjeru islamske države.

Opet kažem, zvuči nakaradno i šizofreno biti na strani vojne hunte, ali ona je bar koliko toliko održavala Tursku sekularnom.

Quote:

---

Originally Posted by MassiveAttack

to su bili pobunjenici, obucavani i potpomognuti od strane rusije, dobili su sta su trazili... to nije genocid nego epilog jednog neuspjelog atentata.

---

:confused:

Pa čovječe, zamisli se nad ovim šta si upravo napisao, ne postoji ni jedan rat u kojem su "svi oni što su to dobili" to i zaslužili.

I ako je to istina, što po meni nije, zašto onda Turska taj događaj krije ko zmija noge, zašto odma na sav glas urla i ucjenjuje ako itko od EU birokrata taj događaj i spomene?

Dobili su šta su tražili, majko mila...

http://img831.imageshack.us/img831/2...angenocide.jpg

:roll:

Quote:

---

Originally Posted by MassiveAttack

to su bili pobunjenici, obucavani i potpomognuti od strane rusije, dobili su sta su trazili... to nije genocid nego epilog jednog neuspjelog atentata.

---

Jesu bili pobunjenici, ali zasto su se pobunili?
Ima li kakve veze sa pogromima protiv njih u prethodnih pola vijeka?
Trazili su svoju drzavu.
Dobili su prepolovljenu naciju.
Ne znam kako se genocid objasnjava ali nestanak oko milion (brojke se naravno krecu od manje od milion do skoro milion i po) jermena nije nesto sto se smije tek tako lako okarakterisat da nije genocid.

Danasnja jermenija je smijesni ostatak zemlje na kojoj su jermeni nekad zivjeli.
Njihova dijaspora je oko 3 puta veca nego stanovnistvo u toj zemlji.
To nesto govori.

98. godišnjica početka genocida. Ekonomsko jačanje Turske i u vremenu globalne krize otežaće mogućnost za priznavanjem genocida od strane manjih država (uključujući i našu).

Danas se navršava 100 godina od početka turskog genocida nad Jermenima. Posljednjih godina je još nekoliko država priznalo genocid (Bolivija, Sirija, Austrija), a skoro je to uradio i Evropski parlament i rimski papa Franciskus . Erdogan se na to grubo našalio, govoreći kako to uđe na jedno uvo , a izađe na drugo. Onda se počeo baviti stradanjima afričkih emigranata u Mediteranu. Juče je na prepunom Trgu Republike u Jerevanu System of a Down održao koncert u spomen žrtve pogroma. Danas će svijetla Ajfelove kule u Parizu biti ugašena. Austrijski parlament je minutom ćutanja odao počast žrtvama. Zahvaljujući licemjerstvu međunarodne zajednice svijet ostaje i dalje podijeljen po pitanju priznavanja genocida.

http://upload.wikimedia.org/wikipedi...nocide.svg.png

Countries which officially recognize the events as genocide. Countries where certain political parties, provinces and/or municipalities have recognized the events as genocide, independently from the government as a whole.