PDA

View Full Version : rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)



Pages : 1 [2] 3 4 5 6 7

somewhere-else
08-07-11, 21:54
Svaki put kada prestanete da volite, dio vas umire. Svaki put kada izaberete da ponovo volite, da nekom pružite ruku, i da osjećate, vi oživljavate sebe.
Ljubav ne boli. Boli odustajanje od ljubavi.

trojkam
18-07-11, 17:26
"I am no one special, just a common man with common thoughts. I've led a common life. There are no monuments dedicated to me, and my name will soon be forgotten. But in one respect, I've succeeded as gloriously as anyone who ever lived. I've loved another with all my heart and soul, and for me, that has always been enough."

Artemis
22-07-11, 17:49
"Najteže je što se svaka ljubav uvek ružno svršava,utoliko ružnije ukoliko je bila božanskija, krilatija u svome početku. Nema sna, ma kako idealan bio, koji se ne završi proždrljivim drekavčićem na sisi; nema utočista, kućice nema tako divne i tako snivane koju netko ne poruši. Nego, to je još razaranje materijalno; no postoji još jedno nemilosrdnije i potajnije koje se obara na stvari nevidljive: Zamislite kako se u trenutku kad se oslanjate na biće koje ste odabrali, i kad mu govorite : „Uzletimo zajedno i potražimo dno neba!“ – neki se glas neumoljiv i turoban nadnosi nad vaše uho da bi vam rekao da su naše strasti lažljivice, da nam se u kratkovidosti našoj pričinjavaju lijepa lica a u našem neznanju krasne duše, i da nužno dolazi dan u koji idol, pred bistrijim pogledom, postaje tek samo predmet, ne mržnje, nego prezira i čudjenja!"

Bodler

my name is ...
28-07-11, 17:16
Ljubav ima svoje vrijeme, svoje trenutke, svoje razloge i ne možeš je zadržati uz sebe, jedino je možeš zagrliti kada dođe i biti sretan što je u jednom trenu tvog života bila s tobom.

Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću.
Umire jer joj ne znamo
obnoviti izvor.
Umire od slepoće, grešaka, izdaje.
Umire od
bolesti i rana;
umire zbog dosade, gubitka svežine i sjaja

my name is ...
01-08-11, 21:40
Ljubav je najlepši osećaj na ovom svetu! Ljubav može biti lepa poput raja, ali može i boleti poput pakla! Lako se zaljubiti, al je li to stvarno ljubav? Ljubav traži žrtvovanje i ona osoba koje se ne usudjuje žrtvovati za ljubav, zapravo se nema pravo zaljubiti! Voleti... nekoga jeste poštovati i brinuti se bez obzira na prepreke ili ograničenja. Što više volite , ta ljubav će vam više biti uzvraćena. Ljubav je strpljiva , nije ljubomorna ili pak arogantna, ohola..

POBR0
05-08-11, 03:03
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
-Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena.
-Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo..A naročito kucka tu..U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezekmnuto gledali.U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa...U stara dobra romanticna vremena, kad kontracepcija još nije uzela maha medu omladinom, smrtno smo cvikali od devojcura koje bi mogle pokušati da nas "navuku na bebu".

Vremena se menjaju...
Zagrlio sam je cvrsto i ona se priljubila uz mene, dovlaceci cupav pokrivac sve do ociju.To mi se još nije desilo...Znam, nije lepo da pricam o tome, ali proslavio sam i dvadesetogodišnjicu gubljenja nevinosti.
Ne, nije mi bila prva...Ali, bila je prva sa kojom sam se "voleo", nadajuci se da ce neko od nas zatrudneti.
- Sretan rodendan, Emilija Kovacev. Nadam se da sam te upravo "navukao na bebu"...

vikky
06-08-11, 03:03
Kusur od ljubavi mi ne treba...ja castim...

my name is ...
06-08-11, 22:33
LJUBAV...

To je kratka reč, ali ona sadrži sve: ona znači telo, dušu, život, čitavo biće.
Mi je osećamo kao što osećamo toplinu krvi, udišemo je kao što udišemo vazduh, nosimo je u sebi kao što nosimo naše misli.
Za nas ne postoji ništa drugo.
To nije samo reč... to je neizrecivo stanje, koje se pomoću tih pet slova tek nagoveštava.

Artemis
07-08-11, 21:05
Pokušavao sam da se uhvatim za našu ljubav, za puku činjenicu njenog postojanja, iako su se iz dubine javljali glasovi – rugalice koji su me ismevali.
Pusti je, savetovali su mi ti glasovi. Barem sada posle svega ovog, okani se bede.
Ali ja sam znao da je ljubav bolja od svega ostalog, pa makar bila i neuzvraćena,osujećena, ili sakaluda. Želeo sam grčevito da se uhvatim za poimanje ljubavi kao stapanje duša, kao melanž, kao trijumf nečistog, polutanskog, svega najboljeg u nama nad onim samotnim, izdvojenim, oporim, dogmatskim, čistim što u sebi nosimo; ljubavi kao demokratije, kao pobeda verovanja da nijedan čovek nije ostrvo, pobeda dvočlanih Mnoštva nad svim onim besprekornim, podmuklim, aparthejdovskim Jedninama.
Upinjao sam se da odsustvo ljubavi doživim kao oholost jer ko, izuzev onog ko ljubi nema, može verovati da je potpun, svevideći i da poseduje svekoliku mudrost?
Voleti znači izgubiti svemoć i sveznanje.


Salman Ruždi

my name is ...
10-08-11, 12:50
Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam. Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuće jednostavno. Samo sam htela da imam nešto tvoje. Zauvek. Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka. Sretan sam ja momak. Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime. Hajde konju. Reci joj. Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli. Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari. Ali oboje smo znali da to više nije potrebno. Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe. Neću da se mešam, ali trebaće ti neka veća torba. Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde...

dolazimZa5minuta
11-08-11, 17:45
"Ali ovom svetu je očigledno bitnije ono što se izgovori nego ono što ostane unutra i ne zna kako da izađe. Ono što se oseća ali mu nije dozvoljeno da izvrši invaziju na stvarnost.
Ali ja ne mogu to da izgovorim. Ne umem.

Kaže da sam vuk samotnjak. Kaže da oseća kao da smo poznanici. Ne čak ni prijatelji, već samo poznanici. Možda je tužno ovo što ću reći, ali mislim da se nikada nikome nisam potpuno otvorio i pokazao ono što jesam. Kao klinac u porodici sam bio prozvan Robinzon Kruso, u svojoj sobi kao na pustom ostrvu. Mislim da je to moja tragična sudbina. Da budem usamljena jedinka. Neimenovani atom koji krstari svemirom, ponekad zagravitira oko nekog mesta i neprimetno nastavi dalje."

(onomatopeja.mojblog.rs )

dolazimZa5minuta
11-08-11, 17:48
Ne znam

Verovatno zbog tog prelepog, cistog lica i tih izbacenih jagodica i te crne duge kose, koja joj nemirno pada preko lica i tih krupnih crnih ociju koje me citaju bez ijedne reci i tih prelepih, velikih usana koje ispustaju dim u usporenom snimku i nacina na koji se pomera uz ritam kao da muzika tece kroz nju i zbog toga sto je luda i puna prelepe energije koja me obasjava kao izlazece sunce, pa valjda i zbog toga sto je prelepa cak i bez seksepilne odece i sa neuobicajenom sminkom i verovatno najvise zbog toga sto je drugacija.

A, da, i zato sto ne mogu da je imam.

vikky
15-08-11, 01:05
Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Ljubav je čiscenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.

my name is ...
15-08-11, 13:10
„... Negde na obali južnih mora, gde su zvezde najdalje od svojih slika, putnici s nekog broda pojeli su ogromnu kornjaču.
Posle pet stotina godina na istoj obali našao je njenu ljušturu neki mornar i sklonio se u nju da prenoći. Ujutro, naspavan i veseo, proturio je kroz njene otvore ruke, noge i glavu i spustio se u more u toj igri sa samim sobom.
Kornjačin oklop posle pola milenije opet odzvanja od udara jednog srca i opet ume da pliva.
Tako tvoje srce odzvanja u meni...“

the_sacrament
16-08-11, 02:38
" Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima.Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivićen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.Tako smo, prelazeći prostor, dugo ćutali; ona po zakonu svoga bića i postanka, a ja u neizrecivoj slasti njenog prisustva, koja je rasla i prelivala se i odnosila sa sobom sve što se moglo pomisliti ili reci.Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti želji. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund ćutanje, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola reči kažem kako sam neizmerno srećniji od svih ljudi na zemlji, koji svoj dan i svoju noć, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom ženom savršenog bića i lika... "

Beli vuk
17-08-11, 23:05
Neko reče "Ljubav je zabava za sirotinju":acne:

Orgullo
21-08-11, 03:27
Mnogo je zena proslo kroz moje ruke ali samo jednu i dalje osjecam...

p.s. na predlog jedne forumasice stavih ovaj citat i ovdje(pored toga sto sam postovao u thread-u misao dana) :D

my name is ...
21-08-11, 17:56
Mnogo je zena proslo kroz moje ruke ali samo jednu i dalje osjecam...


Dusu dalo za signature :D


Velika, prava ljubav pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti."

my name is ...
24-08-11, 14:34
Ljubav je uvek nova.
Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu - uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret cemo od gladi, gledajuci bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ici za ljubavlju ma gde ona bila cak i kad to znaci sate, dane, nedelje razocarenja i tuge.
Jer u casu kad krenemo u susret ljubavi, i ona krece u susret nama.
I spasi nas

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-08-11, 12:56
"Kad bi sve ostalo nestalo a on ostao, ja bih jos uvek postojala, a kad bi on bio unisten a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tudj, cinilo bi mi se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Lintonu je kao lisce u sumi-vreme ce je izmeniti, svesna sam toga, kao sto zima menja drvece. Moja ljubav prema Hitklifu lici na vecite stene ispod povrsine; izvor malo vidljive radosti ali neophodne... Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo jer ni ja nisam zadovoljstvo sama sebi, vec kao na sopstveno bice."

"Da je on na mom mestu a ja na njegovom, i pored toga sto ga mrzim mrznjom koja mi zivot pretvara u zuc, nikad ne bih podigao ruku na njega. Mozes me gledati s nevericom koliko ti je volja! Ne bih ga oterao iz njenog drustva dokle god ga ona zeli. Onog trenutka kad ge vise ne bi zelela, iscupao bih mu srce i napio bih mu se krvi! A do tad-ako mi ne verujes, na poznajes me-dio tad, umirao bih malo-pomalo pre nego sto bih mu dirnuo dlaku na glavi."

Orkanski visovi

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-08-11, 13:43
"...Neka oko tvoga srca bude otvoreno da bi vidio Ruh i spoznao nevidljive stvari. Usmjeris li svoje lice ka predjelima Ljubavi, cijeli svemir ce za te biti basca puna ruza. Sve sto tu ces vidjeti srce ce pozeljeti, sve sto srce pozeli tu ces i vidjeti. Ako prodres u srce svakog suncevog zraka, pronaci ces sunce u njima. Ako ti duh izgori u plamenu, vidjeces da je Ljubav alhemicar duha. Poci ces na put, van uskih granica vremena i prostora koji ce te odvesti do beskraja svjetla nebeskoga. Ono sto uho nije culo, ti ces cuti, ono sto oko vidjelo nije, ti ces vidjeti. Napokon, bices uzdignut na visoko staniste, iznad ovoga svijeta i svega stvorenog, na kojem sem jedinstva drugo neces vidjeti.Tom jedinstvu ces posvetiti Ljubav, srce, dusu, sve dok okom, koje ne poznaje sumnje, budes jasno vidio da samo Jedan jeste i nista osim Njega Uzvisenog nema stvarno postojanje..."

vikky
27-08-11, 15:54
Dajem miris Grada, izmešan sa utiskom, nadom, idejom, željom, kao u snu…Dajem sve mirise, koji nestaju istopljeni pred pogledom i osmehom.Menjam ih, za ukus jednog poljupca.Ukus koji zaustavlja vreme, pretvarajući ga u san.Zauvek...

Artemis
27-08-11, 15:58
Ja sam dva puta u životu imao ljubav,mislim onu pravu,i oba puta sam pouzdano znao da je to zauvijek i da može prestati samo smrću,i oba puta je tome došao kraj,a ja nisam umro.Imao sam i jednog prijatelja,i ne bih mogao ni pomisliti da se nas dvojica za života možemo razići,ali ipak smo se već odavno razišli.
Svaki čovjek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dvije osobe se mogu posjećivati, mogu razgovarati i biti jedna drugoj bliske. Ali njihove duše su kao cvjetovi, ukorijenjene svaka na svom mjestu, i nijedna ne može preći ka drugoj, jer bi se inače morala rastati od svog korijena, a to joj nije moguće. Cvjetovi šalju svoj miris i svoje sjemenje, jer bi voljeli da se približe jedni drugima, ali cvijet ne može ništa da učini da bi neka sjemenka došla na svoje mjesto. To čini vjetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja.

Herman Hesse

Artemis
28-08-11, 19:53
Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim se povukao u svoju dušu i mislio je da će sagoreti od ljubavi. Svet je za njega bio izgubljen, nije više gledao plavo nebo i zelenu šumu, potok mu nije više žuborio, harfa mu nije zvučala, sve je bilo potonulo, i on je postao siromašan i jadan. Ali njegova ljubav je rasla, i on je kudikamo više želeo da umre i propadne nego da se odrekne lepe žene koju je voleo. Tad je osetio kako je ljubav sažegla u njemu sve drugo, pa je postala silna i vukla i vukla, i lepa žena je morala poći za njom; došla je, a on je stajao raširenih ruku da je privuče sebi. Ali kad je stala pred njega, bila se sasvim preobrazila, i on je s jezom osetio i video da je sebi privukao sav izgubljeni svet. Ona je stajala pred njim i predala mu se, a nebo i šuma i potok, sve mu je to u novim bojama dolazilo u susret, sveže i divno, pripadalo je njemu, govorilo je njegovim jezikom. I umesto da pridobije samo jednu ženu, on je držao ceo svet na grudima, i svaka zvezda sa neba žarila se u njemu i iskrila slast kroz njegovu dušu. – Voleo je i pri tom našao sebe samog. A većina voli da bi pri tom sebe izgubila.

Hesse

my name is ...
31-08-11, 21:38
Ljubav je uvijek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu – uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrijet ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ići za ljubavlju ma gdje ona bila, čak i kad to znači sate, dane, tjedne razočarenja i tuge.
Jer u času kad krenemo ususret ljubavi, i ona kreće u susret nama.
I spasi nas.

Artemis
01-09-11, 03:11
Zivimo zivot praveci kompromise izmedju srca i razuma.
Retki su srecnici koji mogu, imaju snage, imaju volje i nacina da zive srce slusajuci.
A razum,ku*va,kada se srce poslusa, hiljadu zamki postavlja, hiljadu nijansi sivog moluje, hiljadu "ako, ali, mozda, naime i medjutim" na put srcopratiocima navaljuje.
Zivimo,dakle, manje ili vise,kanone razuma postujuci,kraduci trenutak da se,njemu iza ledja,srcu namigne.
Zivimo,dakle,po razumu; uceci se da trpimo, i da se navikavamo na to sto srce boli.
A u raskoraku izmedju srca i razuma siri se i produbljuje dusha slovenska, jos jedan sloj fine patine,kao godove,dobijajuci.

my name is ...
02-09-11, 02:16
Ti si jedna stvar koju je volela jedna zena
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reći ali nema razloga
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim

my name is ...
04-09-11, 23:14
Ja malo zaredjah sa ovim citatima i odlomcima nadam se da moderatorke nece zamjeriti :)


Znam ljude koji veruju da je ljubav samo za besposlene i za mesečare; i druge koje su ostareli, a nikad nisu bili zaljubljeni, i treće koji su smatrali za nedovoljno poštovanja svoje muškosti da svoju ljubav kažu ili pokažu. Samo ljudi velike uglađenosti i artisti u životu naprave od ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge.

Lirski pesnik govori o svojoj ljubavi ozbiljno kao o stvorenju sveta. I danas je više na zemlji samoubistava zbog propale ljubavi, nego zbog propalog imanja ili propale časti. Prosečni čovek uvek voli više ženu nego ljubav.

Kod žene je sasvim obratno: retko je kojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja ne čezne da bude i voljena.
Istina, mnogo se na svetu manje misli o ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavaju samo žene i pesnici.

Svakako, od svih vaših ljudi, ženama su pesnici najbliži, jer i oni žive u stalnom uzbuđenju i imaju puno ženskog i detinjastog.
Sanjalice i mistici, pesnici svagda nalaze da realni život nije dovoljno velik ni dovoljno lep, i oni grade da bi ga dogradili, i
stvaraju da bi ga dovršili.

Njihove su ljubavi nestalne, ali raskošne.
Žena je blagodarna čoveku i koji je ne voli, ali koji ima izgleda da je voli; ne traži u čoveku herojstvo nego pažnju; veruje i u laži ako su delikatne i nežne, i uživa i u maloj sreći, ako je ništa ne muti.

Čovek voli ljubav i bol, a žena voli ljubav i radost. Za ženu je ljubav blistava sasvim dovoljna.

Žena može otići i u ludilo i u samoubistvo, ako je stalno trujete rečima o dubini ljubavi i lepoti suza; ali po svom instinktu deteta i epikurejca, ona mrzi svaku dubinu i ima užas od velikih suza..."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
05-09-11, 11:32
"...Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudniji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi, koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takođe, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrđuje činjenica da ako neko s vama živi, s vam spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne..."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
09-09-11, 10:32
"Zašto se ja sjećam samo pet stvari?
Da je južilo toga dana, ja sam mirisala na kišu, ti si stajao u bari, oboje smo se smijali i ja sam shvatila da nikada nisam upoznala nekoga sa očima boje meda."
"Zato što želiš da se toga sjećaš..."
"Zašto si izabrao baš mene?"
"Nisam ja izabrao tebe... nisi ni ti mene... Mi smo se pronašli!"

Oljce
10-09-11, 22:09
Za mene još i sad nema većeg čuda od dvoje koji se vole. Vidim ih na nekom trgu punom automobila i užurbanih prolaznika, na stepenicama, na uglu svoje ulice, na klupi u parku, po kojoj se nahvatala slana. Savršeno odsutni i nepomični oni se grčevito drže jedno drugog, a iznad njih, vidim kako se sama od sebe zida kuća- njihov budući dom: vidim prozore sa zavesama od nežnog tila, dečiju sobu i kuhinju u kojoj se savijaju palačinke sa džemom! Vidim im i oči, ali one me ne primećuju. Sami su u gužvi: koža uz kožu, dah uz dah, usne uz usne. Omamljeni tetrebi, zaljubljeni jeleni, sanjivi galebovi, umorni od ljubavnog leta…Taj prastari prizor uvek je za mene kao nov, poput tek pronađene obale Amerike kad je ugledao onaj pijani mornar sa Kolumbovog broda – oaza u poslovnoj pustinji, čamac na pučini u očima na smrt izmorenog brodolomnika, vatra na Aljasci – uvek je to za mene pravo pravcato čudo! I uvek se pred tim prizorom osećam kao stranac, jer svaki ljubavni par ima svoj tajni jezik, svoj šlager, svoj stih i časovnik ispod kojeg čeka, svoj rukopis, svoj način hoda i svoj zagrljaj u hodu. Zaista je tačno rečeno: “Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole…”

Za dvoje koji se vole svet je opasan protivnik. Oko njih ratovi, diplomatske peripetije, oko njih poplave i uspesi preko noći, svađe i ruševine, mržnja i ravnodušnost, krunisanje i otkrića, avanture i trke na život i smrt, a oni nepomični ćute i drže se jedno drugog savršeno odsutni u svojoj nevidljivoj kući, zagledani u nepostojeću pucketavu vatru peći, bez reči, bez nadmetanja u duhovitostima, bez zadnjih misli, bez planova, bez ičega, sem tog jednostavnog dodira u tišini. Viknuo bih: gle, čudo nad čudima! Ali prolazim pokraj tog večnog para na klupi u parku, kao lopov koji je upravo ukrao parče sreće; prolazim na prstima da ih ne probudim iz sna i smejem se u sebi onima kojima su za vođenje ljubavi potrebni postelja, svetla pod abažurom, skupa pića i bademi za grickanje, isključeni telefoni i fotografija nagih lepotica za nadraživanje, mirišljava kupatila i organizovano vreme, pa ipak ljubav ne dolazi u te skupe krletke, već dreždi u vetrovitom parku, na klupi sa koje se ljušti boja, pod nebom sa kojeg sipa prljava decembarska susnežica, u večnom strahu da će biti povređena i oterana baterijskom lampom. Podignuto je toliko dosadnih spomenika ljudima koji su činili zlo u ime neizvesnog dobra, toliko spomenika sujeti izlivenoj u bronzu, pogrešnim otkrićima i netalentovanim pesnicima, mrzovoljnim akademicima i lukavim ministrima, a još se niko nije setio da u nekom parku podigne spomenik ljubavnom paru koji je presedeo na jednoj klupi toliko dugo a nije primetio ni kišu, ni vetar ni sneg: začaran sopstvenim čudom na čijim temeljima stoji ovaj stari svet. Pitam se čemu ova nepravda i ubrzo pronalazim odgovor: dvoje koji se vole na jednoj klupi u parku sami su svoj sopstveni spomenik – trijumfalna kapija ljubavi.



Posto sam izbrisala napisano i opomenuta zbog toga :) ne umem da se setim tacnih reci koje bih vratila, a u glupo je, sad bi bilo kopija, mogu da kazem nesto drugo, vezano za citat gore, da se najvise secam bas takvih veceri, hladnih, klupa, mracnog parka, osecaja drzanja jednog lica sa oba dlana, ispitivanja crta lica, i pricanja bez reci. Nijedno fizicko zadovoljstvo se ne meri s time. Kao da sad mogu da se setim samog osecaja. To je bas trenutak kad zaljubljenost prelazi u ljubav. I bilo ih je vise takvih. I bice ih.

rock'n'rolla
10-09-11, 22:20
Za mene još i sad nema većeg čuda od dvoje koji se vole. Vidim ih na nekom trgu punom automobila i užurbanih prolaznika, na stepenicama, na uglu svoje ulice, na klupi u parku, po kojoj se nahvatala slana. Savršeno odsutni i nepomični oni se grčevito drže jedno drugog, a iznad njih, vidim kako se sama od sebe zida kuća- njihov budući dom: vidim prozore sa zavesama od nežnog tila, dečiju sobu i kuhinju u kojoj se savijaju palačinke sa džemom! Vidim im i oči, ali one me ne primećuju. Sami su u gužvi: koža uz kožu, dah uz dah, usne uz usne. Omamljeni tetrebi, zaljubljeni jeleni, sanjivi galebovi, umorni od ljubavnog leta…Taj prastari prizor uvek je za mene kao nov, poput tek pronađene obale Amerike kad je ugledao onaj pijani mornar sa Kolumbovog broda – oaza u poslovnoj pustinji, čamac na pučini u očima na smrt izmorenog brodolomnika, vatra na Aljasci – uvek je to za mene pravo pravcato čudo! I uvek se pred tim prizorom osećam kao stranac, jer svaki ljubavni par ima svoj tajni jezik, svoj šlager, svoj stih i časovnik ispod kojeg čeka, svoj rukopis, svoj način hoda i svoj zagrljaj u hodu. Zaista je tačno rečeno: “Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole…”

Za dvoje koji se vole svet je opasan protivnik. Oko njih ratovi, diplomatske peripetije, oko njih poplave i uspesi preko noći, svađe i ruševine, mržnja i ravnodušnost, krunisanje i otkrića, avanture i trke na život i smrt, a oni nepomični ćute i drže se jedno drugog savršeno odsutni u svojoj nevidljivoj kući, zagledani u nepostojeću pucketavu vatru peći, bez reči, bez nadmetanja u duhovitostima, bez zadnjih misli, bez planova, bez ičega, sem tog jednostavnog dodira u tišini. Viknuo bih: gle, čudo nad čudima! Ali prolazim pokraj tog večnog para na klupi u parku, kao lopov koji je upravo ukrao parče sreće; prolazim na prstima da ih ne probudim iz sna i smejem se u sebi onima kojima su za vođenje ljubavi potrebni postelja, svetla pod abažurom, skupa pića i bademi za grickanje, isključeni telefoni i fotografija nagih lepotica za nadraživanje, mirišljava kupatila i organizovano vreme, pa ipak ljubav ne dolazi u te skupe krletke, već dreždi u vetrovitom parku, na klupi sa koje se ljušti boja, pod nebom sa kojeg sipa prljava decembarska susnežica, u večnom strahu da će biti povređena i oterana baterijskom lampom. Podignuto je toliko dosadnih spomenika ljudima koji su činili zlo u ime neizvesnog dobra, toliko spomenika sujeti izlivenoj u bronzu, pogrešnim otkrićima i netalentovanim pesnicima, mrzovoljnim akademicima i lukavim ministrima, a još se niko nije setio da u nekom parku podigne spomenik ljubavnom paru koji je presedeo na jednoj klupi toliko dugo a nije primetio ni kišu, ni vetar ni sneg: začaran sopstvenim čudom na čijim temeljima stoji ovaj stari svet. Pitam se čemu ova nepravda i ubrzo pronalazim odgovor: dvoje koji se vole na jednoj klupi u parku sami su svoj sopstveni spomenik – trijumfalna kapija ljubavi. Savrseno!!!

my name is ...
10-09-11, 22:25
Ljubav nije nešto što te čeka ''tamo negde''. Ona je u tebi. U tvome sopstvenom srcu - u onome što si voljna da daš.
Svi smo sposobni za ljubav, ali nemamo svi hrabrosti da volimo kako treba. Plašimo se da dajemo jer strepimo da nam se neće vratiti.
U braku obično jedno voli više, a drugo manje. Nikad ne odbijaj i ne isključuj ljubav zato što je ne dobijaš od pravog čoveka i u pravo vreme.
Nikada ne omalovažavaj ono što ti nečije srce nudi. Ako te voli, primi njegovu ljubav, zadrži je pa mu je vrati u još većoj meri nego što ti je dao.
Ako je tako budete razmenjivali, srca će vam biti kao zlato, a duše dovoljno snažne da se nose s bolom gubitka. Ako u ljubavi ne misliš na sebe,
nećeš se ni zbog čega ni kajati.

Oljce
10-09-11, 23:10
Ako u ljubavi ne misliš na sebe,
nećeš se ni zbog čega ni kajati.

Svidja mi se.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
13-09-11, 12:00
Vidiš?
Godine nas obrade različito…
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi?
Žalim, stara…
Nadam se da smo se ove noći zauvek mimoišli?
Pohitao sam kući, znajući da je to jedino mesto koje mi još može pružiti čvrst alibi pred
Anamariom. Hladnoća je prijatno dezinfikovala grad, i zvezde su te večeri imale jedan doslovno
brilijantan nastup na razvedrenom nebu…
Ponovo sam se zatekao kako brojim korake, što je pomalo šizoidno, kažu, no ovog puta sam
bar imao dobar izgovor da je to sigurno zato što žurim?
Na “sedamsto devetnaest”, uglavnom, bio sam tačno naspram “Carigrada”, niz Bulevar je
kafilerijski klizio vojni džip, vrebajući plen…
Pola pet?
Lepo piše u predvojničkoj za drugi razred gimnazije da Naša Armija nikad ne spava?
Uletevši u stan kao u sklonište, okrenuo sam Njen broj ne čekajući na signal…
Ako zazvoni i treći put, prekidam…
- Halo?
Ipak se javila…
Brzo sam spustio slušalicu i neizdrživi sekund iščekivao da zazvoni i kod mene…
- Zvrrrc!
Ko bi to mogao biti u ovo doba?
- Molim?
Sad je Njena slušalica pala, šifrovana poruka je uzvraćena: Ćao, mila, stigao sam. Stop. Ćao,
mili, dobro da jesi. Stop…
Puls mi se polagano vraćao kući, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu još začuli
odjeci njegovih sve tiših i mirnijih koraka.
Legao sam na leđa, široko raširivši ruke, pokušavajući da što ravnomernije rasporedim mehur
praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene,
pomislih, ne mogavši da zamislim koji…
Glava, udovi, prsti, pipci i kraci?
O, ne…
Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine…
Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve ređe usuđujem da zaronim u sebe…
Jer tamo zagluvim…
Oči se prepune do vrha…
I suze se začas raspu kao pokidane biserne niske…
Po sobi…
Po meni…
Po čitavom svetu…
I ne mogu ih skupiti do jutra…

my name is ...
13-09-11, 12:57
Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu?
Ali još uvek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim vam!
Desilo vam se da plačete celu noć? I da loše spavate ceo mesec?
Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu?
Naravno, znam kako je to.
Ali to nije ljubav, ljubav je nešto drugo...

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
13-09-11, 15:23
"Prica se kako su se na zemlji nekada davno susrele sve ljudske osobine i osjecaji.
Ipak DOSADA je u tom neobicnom drustvu stalno zijevala. I kad je vec treci put zijevnula, LUDOST je, luda kao i uvijek, predlozila:
"Hajdemo se igrati zmurke!"

SPLETKA je znacajno podigla obrvu, a ZNATIZELJA je, u nemogucnosti da se suzdrzi upitala:"Kakva je to igra?"

"To je igra u kojoj ja pokrijem oci i brojim do hiljadu, dok se vi sakrijete. A kada izbrojim, krecem u potragu. Koji prvi bude pronadjen, zauzece moje mjesto u sljedecoj igri." Objasnila je LUDOST.

ODUSEVLJENJE je poletno zaskakutalo, dok se RADOST, gotovo bezuspjesno, trudila uvjeriti SUMNJU, koja nikome ne vjeruje u igri.

No bilo ih je jos nekoliko koji nisu zeljeli da se igraju....
ISTINA se pitala zasto bi se ona skrivala, kad ce je i onako na kraju pronaci.

OHOLOST je drzala da je igra odvratna (a zapravo ju je ljutilo sto zamisao nije bila njena). KUKAVICLUK nije zelio rizikovati.

"Jedan, dva, tri....." pocela je LUDOST brojati.

LIJENOST se sakrila iza prvog kamena na putu, VJERNOST je potrazila zaklon na nebu, a ZAVIST je chuchnula u sjeni USPJEHA, koji se sopstvenim snagama popeo na najvisi vrh stabla.

VELIKODUSNOST se gotovo nije uspjela sakriti jer joj je svako mjesto koje je pronasla izgledalo prekrasno za nekoga od njenih prijatelja. Kristalno jezero prepustila je LJEPOTI, hlad drveta SRAMEZLJIVOSTI, mekocu leptirovog leta ustupila je OSJECAJNOSTI,kretanje vjetrova SLOBODI...A sebi?!

Ipak, na kraju se i ona sklonila, i to u zraku Sunca.

SEBICNOST je, sto se, naravno, moglo i ocekivati, pronasla najudobnije mjesto na svijetu, idealno samo za nju. LAZ se sakrila na dnu okeana, a zapravo je bila iza duge. STRAST i POZUDA zavukle su se u jedan vulkan, a ZABORAV....Zaboravio je gdje se uopste sakrio, ali nije bitno.

Kad je LUDOST dosla do broja devetsto devedeset i devet, LJUBAV jos nije bila pronasla ni jedno mjesto za sebe, jer joj se svako cinilo zauzeto. Tada je ugledala prekrasan ruzicnjak i zavukla se medju crvene ruze.

Kad je LUDOST ibrojila do hiljadu i pocela traziti, prvo je, naravno, pronasla LIJENOST koja je bila iza najblizeg kamena. Potom je zacula kako VJERNOST na nebu s Bogom razgovara. STRAST i POZUDU osjetila je u podrhtavanju uznemirenog vulkana, a ZAVIST je pronasla cim je ugledala USPJEH.

SEBICNOST nije ni trebala traziti jer se sama otkrila bjezeci iz svoga skrovista, tacnije, iz osinjeg gnijezda. Trazeci dalje, LUDOST je dosla do kristalnog jezera i odmah otkrila LJEPOTU. SUMNJU je vidjela kako sjedi na jednom kamenu, otkrivsi se da ne bi morala nikome govoriti gdje se skrivala.

Doskora su svi bili pronadjeni. DAROVITOST je cucala u svjezoj, mirisnoj travi, TJESKOBA u tamnoj shpilji, LAZ ih je sve uvjeravala da je bila na dnu okeana (a virila je iza duge), ZABORAV je vec zaboravio da se necega uopste igrao....

LUDOST nikako nije mogla pronaci LJUBAV. Trazila ju je po cijelome svijetu,iza svakoga stabla, grma, cvijeta, na dnu svakoga potoka i na vrhu svake planine, a kad je vec skoro odustala pogled joj zastade na prekrasni ruzicnjak. Uzela je stap i poce razmicati ruze.

Odjednom je zacula bolan vrisak. Trnje se zabolo LJUBAVI u oci i silno je povrijedilo. LUDOST nije znala sto bi od jada. Izvinjavala se, plakala, molila da joj dopusti ida joj to nekako nadoknadi, a onda se sjetila......

Obecala je LJUBAVI da ce od tog trenutka zauvijek ostati sa njom.

I tako, odkad se igra skrivanja prvi puta igrala na Zemlji, LJUBAV je slijepa, a LUDOST joj je vjerna prijateljica."

Meksicka narodna prica.

Oljce
14-09-11, 00:21
Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama. Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno, njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav. Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje izmedju sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih nada. Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće. Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda. Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča. Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo. Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima.

rock'n'rolla
14-09-11, 17:03
Novembar je daleko odmakao, svakim danom je sve hladnije, uskoro ce i snijeg. Meni se baš i neda iz kuće izaći nigdje. Kao i obično sjedim pored prozora, gledam na ulicu, čekam hoćeš li se odnekud pojaviti...a duboko u sebi znam, da više nikada doći nećeš. Prođe tek poneka osoba, ili poneki zaljubljen par. Evo baš dok ovo pišem, gledam zagrljen i nasmijan par. Nježno se ljube, kao što smo i mi nekada. Srce mi se cijepa....slike nase prošlosti listaju se jedna za drugom, a u glavi odzvanjaju tvoje nježne riječi koje si mi često govorila. Da li su bile iskrene... u to nažalost više i nisam siguran, ali su bile nježne i slatke. Počinju se buditi uspomene na nas, naše sretne dane...a obruč tuge sve više se steže oko moje prazne duše. Suza mi se u oku sprema, ali je neću pustiti...neću pokazati nikome koliko patim. I samo da znaš, ovdje, još uvjek isto je sve...zapravo mnogo toga isto nije....
Naše ulice su zadržale svoj stari izgled. Još uvjek u svom zagrljaju pod okriljem noći skrivaju sretne i zaljubljene, kao što su skrivale mene i tebe.
Još uvjek postoji i ona naša klupa, pod starom debelom vrbom, na kojoj smo urezali naša imena.
I ona još uvjek postoji, samo mene i tebe tamo više nema. Ni moji osjećaji se promjenili nisu... još uvjek te volim kao nekada. Srce mi ubrzano zalupa kada neko izgovori tvoje ime, ili kada čujem neku od naših pjesama. Samo ja, ja više nisam isti. Mlad sam počeo stariti. Svakim novim danom jedna nova bora na mom licu i sve manje vjerujem u ljude, život i snove. Ali ko zna, ... možda će se vremenom promjeniti sve... izgled naših ulica, možda će isjeći staru vrbu, isčupati našu klupu koja čuva uspomene na nas i našu ljubav.... Jednu veliku ljubav koja je doživjela tužan kraj. I mi ćemo se promjeniti... Samo jedno se promjeniti nikada neće, a to je moja ljubav koju osjećam prema tebi i sjećanja na naše sretne dane. Ne znam ti više adresu ni broj, da bih ti ovo pismo poslao, ali ću ga pročitati vjetru...ko zna...možda ti i donese ove moje riječi pisane perom bola...

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
15-09-11, 14:45
"To je ljubav. Pokušacu da se sakrijem ili pobegnem.Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošcu, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu."

(H.L.Borhes)

my name is ...
18-09-11, 00:18
Ljubav je van svih tekstova, svih poema ikad napisanih, van kemijskih procesa koji je prate na materijalnom planu, van svih mogućih i nemogućih predodžbi s kojima su ljudi, od kad je svijeta i vijeka, pokušali dokučiti istinu o tom veličanstvenom osjećaju.
U stvari, to čak nije ni osjećaj, već stanje svijesti.
Ljudi su ograničili i skučili Ljubav na pravila, moral, običaje, pripadnost, zajednice, brakove, odnose, vrste, sklonosti, navike, epitete, kategorije ... zatočili su je u sve moguće i nemoguće definicije, ladice.
Oh da, ljudi se plaše svega onoga što ne pripada u određenu ladicu, ljudi su takvi, vole kontrolu. A kako ćeš kontrolirati nešto tako eterično, ali moćno poput Ljubavi? Čak je i pojam Bezuvjetna Ljubav ipak samo pojam, i nečije definicije koje se razlikuju.
Zbog silne kontrole, toliko je malo Ljubavi među ljudima. Jasno, i zbog straha. Koje li ironije - zbog straha od te iste Ljubavi.
Ja jednostavno volim, i više od toga nemam što reći. Volim puno ljudi. Ljubomora mi je stran pojam. Ne razumijem
ga. To je kao da mi netko kaže - ne smiješ i njega/nju voljeti - kao da će za tebe manje ostati? Kao da je to ograničena količina koju posjedujemo, pa da njoj treba štedjeti? Ako dam još nekom, zar će manje ostati za tebe?
Kao da još nekome dajem nešto što pripada samo i isključivo tebi? Zaista to ne razumijem. Ni mojih poljubaca neće
biti manje, ni zagrljaja, ni lijepih riječi, ni pjesama koje izviru u mom srcu.
Volim pisati i pjesme i priče ljudima koje volim. I o ljudima koje volim. Kad se s nekim dotaknem u duhu ljubavi to je
veličanstvo života. Život sam. Čista radost. I kako to ograničiti?

Artemis
18-09-11, 16:29
Kad smo zaljubljeni, otvaramo se sa strašću, uzbuđenjem i prihvatanjem prema svemu što život može ponuditi.

Dz.Lenon

voland
19-09-11, 19:32
- Ko si ti? - upita je on ponovo.
- Ko sam ja? Zovem se Jerisena Tenecki. Ali, sve manje mi je jasno ko sam i sve više se čudim samoj sebi, onome što činim i onome što postajem. Umesto sve bolje ja sve manje poznajem sebe. Postajem stranac u sopstvenom životu. I tome se radujem... A ko si ti?
- Ima trenutaka na reci predveče, kada na istu mušicu nasrću i ptica i riba. Ja sam takva mušica, a ovo je trenutak nad rekom. No nemoj misliti da je svejedno ko će me prožderati. Ti, ili neko drugi.
Kada to izreče, Sofronije oseti kako celo njeno telo ponovo zamirisa na breskve i poljubi je.
- Šta to imaš pod jezikom? - trže se ona - kamen?
- Da, tu čuvam tajnu.
- Daj mi je, daj mi svoju tajnu! - reče ona i u novom poljupcu kamen zameni usta, osta u njenim. Jerisena tad reče preko kamena:
- Svake večeri moju dušu anđeo izvlači iz mog života i iz mog tela kao ogromnu mrežu punu lovine. Sinoć je tom mrežom izvukao novi ulov. Mojom dušom ulovio je tvoju dušu.
Potom on otkri da ona istom bojom maže u usne i bradavice na sisama i baš kada poče izbijati ponoć, on u nju izbaci seme u dvanaest mlazeva, tačno kako je sat na tornju izbijao.
Tako poče jedna velika ljubav. A od velikih ljubavi brzo se stari. Od velikih ljubavi stari se brže nego od dugog, teškog i nesrećnog života. Jerisena je daleko jahala kroz nepoznate predele na svom konjaniku i vraćala se umorna, radosna i zadihana od dugoga puta.A njena utroba otada se odazivala na udare zvona.Od ljubavi nije imala kada da jede.Ponekad je prostirala večernji doručak na prsa svog ljubavnika i jela, hraneći ga istovremeno ljubavlju i papulom.Bili su srećni usred opste nesreće, bili su uspešni usred opšteg poraza i to im nikada neće biti oprošteno.
M. Pavić

Artemis
19-09-11, 21:00
I znaš šta dušo, mrzim što ti to moram reći, ali većina njih – zapravo skoro svi oni – će ti slomiti srce, ali ne možeš prosto odustati jer ako udustaneš, nikad nećeš naći svoju sličnu dušu. Nikad nećeš naći onu polovinu koja te čini potpunom i koja će biti s tobom zauvijek.

M.Monro



"Ti se ne plašiš ljubavi (http://www.mudremisli.com/2011/07/o-ljubavi-2/).
Plašiš se da nećeš biti voljena."

Raquel
23-09-11, 00:17
Postoji vrijeme za zaljubljenost, postoji vrijeme za vođenje ljubavi i postoji vrijeme da se prestane.
Timon

Raquel
25-09-11, 02:02
The Taste of Morning


Time's knife slides from the sheath,

as fish from where it swims.

Being closer and closer is the desire

of the body. Don't wish for union!

There's a closeness beyond that. Why

would God want a second God? Fall in

love in such a way that it frees you

from any connecting. Love is the soul's

light, the taste of morning, no me, no

we, no claim of being. These words

are the smoke the fire gives off as it

absolves its defects, as eyes in silence,

tears, face. Love cannot be said.

dolazimZa5minuta
25-09-11, 02:35
" Svi ti alhemicari koji vjekovima pokusavaju da proniknu u zensku dusu, svi ti donzuani koji pretvaraju olovo u zlato i strast u ljubav, svi ti djecaci koji medju zenskim bedrima traze eliksir mladosti, svi oni pokrenuti samo jednom mislju 'sta zene zele?' . I svi oni zivotima, vjekovima traze odgovor. A tako je prosto. Razvrat i njeznost. Sve sto zene zele."

Artemis
25-09-11, 22:40
"Ja sam zudjela za ljubavlju,neobicnom,silnom,dramaticnom.Sanjala sam o prozimanju dusa,o istovjetnosti misli,o potpunom razumijevanju,
kada su dvoje jedno.Dva obraza istog.Momci koje sam sretala bili su nalik jedan na drugoga,beznadezno obicni i nepromjenljivo drugaciji
od mene.Zaljubljujuci se ja nikad nisam stizala dalje od mogucnosti jos jedne iznevjerene nade.I mada stvarno nista nisam znala o zaljubljivanju,
naslucivala sam istinu:Biti fizicki s nekim,a ostajati sam,najgora je,najbolnija,najporaznija usamljenost."

Artemis
28-09-11, 22:33
Ono što me je snažno privlačilo nije neka spoljna lepota koja se može meriti opštim kriterijumima ili količinom, već ono nepromenljivo, što se nalazi duboko unutra. Kao što neki ljudi potajno vole oluje, zemljotrese ili nestanak struje, tako ja volim to nešto neopipljivo što mi upućuju pripadnice suprotnog pola. Nazovimo to magnetizmom. To je sila koja te hteo ne hteo, ščepa i usisa. Ta sila bi se najpre mogla uporediti sa mirisom parfema. Možda čak ni onaj koji se bavi spravljanjem parfema ne bi mogao da objasni kako se stvara miris koji poseduje takav magnetizam. Ni nauka ne može to da objasni. Jedan miris privlači možda pedeset od sto ljudi, a neki drugi miris verovatno privlači onih preostalih pedeset. Ipak, na svetu postoje i mirisi koji silovito privlače samo jednog ili dva čoveka. To su posebni mirisi, a ja sam imao moć da ih iz daljine jasno namirišem. Znao sam da su mi sudjeni. Tim devojkama sam hteo ovo da kažem: Slušaj, ja znam! Možda niko drugi nije shvatio, ali ja – jesam!


H.Murakami

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
29-09-11, 17:16
"Odjekuju metalni horizonti
kroz dvore neuhvatljivih sjena,
jezde tratinom neba
zlatne legije zvijezda,
šume šapuću šumama;
praznina
razmrvljena,
popucala od čuđenja
klizne duž kralježaka.
Nadolazi krv kao plima,
punim se i praznim,
praznim se i punim
svježim osmjesima jutarnjim.
Tišina hoda uz mene, kupa se u svojoj postojanosti. Stješnjena između dva doba putujem alejama osmjeha što plamsaju u slapovima.
Vremenski krug iscrtavam samom sobom, dajem mu oblik, dubinu, boju, jakost.
Ja sam žena salivena od snova, stvorena u odsjaju pogleda.
Na kraju čarolije ne prestajem sanjati."

vikky
29-09-11, 23:41
Danas počinjem da te ponovo tražim u vremenu koje dolazi. A ako ti na tren u lutanju pobegnem, ne zameri. Vratiću se. Ne bežim ja to od tebe, bežim ka tebi. Dovoljno jako raširi ruke i čekaj da ti poverim šašavu zbirku sebe. Vratiću se.

O meni ništa ti strašnije ne mogu reći od onoga što sam već izgovorio - ja uz tebe znam samo za voljenje.

trojkam
01-10-11, 14:34
"How do you look at the girl you love and tell yourself it's time to walk away?"

vikky
01-10-11, 15:16
Svaki put moraš znati da voliš bolje, da voliš jače. Ne da se vadiš, ne da se tešiš, već da se istinski do neba smešiš..

rock'n'rolla
02-10-11, 15:33
- "Voliš ti nju."
Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho.
- "Pa, šta ja znam.. Primjetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene."

rock'n'rolla
02-10-11, 23:52
Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije, isao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim,
u Novom Sadu, na Dunavu,
gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu,
u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju,
gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina.
I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise.

Artemis
04-10-11, 22:57
"Znat ćeš da te ne volim i da te volim, jer živjet je moguće na dva načina,riječ je samo krilo tišine,a vatra čuva polovinu studeni.
Volim te da bih te počeo voljeti,da bih ponovo počeo beskraj, da te ne bih prestao voljeti nikada: zato te još uvijek ne volim..."




‎''Stalno sam slušala o tome kako muškarci u djevojkama bude žene.On je u meni probudio djevojčicu..onu čistu i nevinu,onu što voli da se igra,što vjeruje bezuvjetno i voli bezrezervno..onu što sam zaboravila da postoji..onu koja će ga vječno voljeti tako lako i snažno kako samo djevojčice znaju!''

my name is ...
05-10-11, 16:45
Ljubav je kada premostiš razlike, zaboraviš na godine, srušiš sve zidove, trpiš sve udarce. Kada ne poželiš da daješ deo sebe svakom, kada ne vidiš druge oko sebe...
Kada voliš, kada patiš, kad poželiš vreme da vratiš, kada želiš da trenutak postane večnost, kada te obasjanevidljiva svetlost, kada poželiš da nikada ne prestane, i u našim srcima zauvek da ostane...

Zlobnica
06-10-11, 01:53
Vreme ne moze slomiti ptici krila. I krilo i ptica pasce kao pero.
Ono sto je nekad letelo, i seva i ti,
Ne moze umreti, kao mi ostali...

my name is ...
10-10-11, 21:13
Kada budeš doživjela prvi put ljubav, shvaticeš kako protivurjecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubiš, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muškaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca pažnju na tebe. U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i više te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primjecuju, svi imaju neku lijepu rijec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, tijelo obasjava dušu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvjetljavaju jedno drugo. Za kratko vrijeme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao što medvjede privlaci med.

Artemis
15-10-11, 23:16
‎"Voleti pa propasti, to ide jedno sa drugim od pamtiveka.Volja za ljubavlju,to je ujedno biti spreman na smrt.
To ja kažem vama - kukavicama!"

F. Niče

nedox
17-10-11, 14:19
“Cvijet na suncu cvijeta, a čovjek u ljubavi postaje čovjek.” Phil Bosmans
“Ljubav oslabljuje jake, a jača slabe; budale čini mudrima, a mudrace budalama; pali strasti, gasi razum; jednom riječju, preokreće sve naopako.” Marguerite de Valois
“Jedino ljubavi nikad ne dobijemo koliko želimo … ali i jedino što ne dajemo dovoljno je ljubav.” Henri Miller
“Prava ljubav lako prašta i zaboravlja.” Ivo Andrić
“Ljubav je vatra, da. Ali nikad ne znate hoće li vam zagrijati srce ili zapaliti kuću.” Joan Crawford
“Čovjek se zaljubi gledajući ženu, a žena se najčešće zaljubi slušajući čovjeka.” Ksenofont
“Ljubav je besmrtno i beskonačno žarište u nama, koje ništa ne može ograničiti i ništa ugasiti.” Igo
“Ljubav je divan cvijet koji treba ubrati na ivici strašnog ponora.” Mascagni
“Ljubav je jedina strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost.” Balzak

I još mnoge izreke o ljubavi (http://izrekeiposlovice.com/2011/02/ljubavne-izreke/)

sparco
26-10-11, 16:23
"Žena je kao knjiga, koja se, bila dobra ili loša, mora najpre svideti naslovnom stranom. Ako ta stranica nije zanimljiva, neće pobuditi želju za čitanjem, a ta je želja upravo tolika koliko je zanimanje što ga naslov podstiče. Naslovna strana kod žene ide odozgo do dole, baš kao kod knjige; pa tako i njene noge; koje zanimaju sve muskarce kojima su ukusi slični mojima, imaju istu privlačnost kao i oprema knjige. Medjutim, većina ljubitelja ili premalo ili nikako ne pazi na ženske noge, baš kao što većina čitalaca ne mari za izdavača knjige. Stoga žene s pravom posvećuju toliku brigu licu, odeći i držanju, jer samo time mogu u onima koje priroda nije pri porodu obdarila slepoćom potaknuti radoznalost i želju da ih pročitaju. Ali kao što ljudi koji su pročitali mnogo knjiga požele na kraju nove, pa bile i loše, tako se i muškarac koji je upoznao mnogo krasnih žena na kraju zaželi ružnih, samo neka su nove."

sparco
26-10-11, 16:24
"Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrednije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne - propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja."

my name is ...
26-10-11, 16:36
Ljubav je dramska idila u jednom činu: kratka i prekrasna. I pošto je vrlo kratka, komad se tako često ponavlja, a lako ga je ponavljati, jer ne zahtijeva nikakve troškove; samo dvije osobe, bez statista, bez brojne publike, sa slabom rasvjetom, u najboljem slucaju s malko mjesečine.



:P

no-mercy
05-11-11, 14:12
Srecan put, rekao je moj put tvome putu i vise se nijesmo sreli!

Free bird
08-11-11, 21:50
Kad pripadam tebi, tad konacno i potpuno pripadam i samome sebi.(Michelangelo)

moonchie
08-11-11, 23:01
Previše ljudi traži pravu osobu, umjesto da sami pokušaju biti prava osoba.

rock'n'rolla
14-11-11, 01:56
''...Jednom se tako naslonila na dovratak, prekrstila ruke i potražila me dugim, tajanstvenim pogledom.
Zamislio sam je kako pegla male dečije stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani, i čuo sam radio sa večernjim željama slušalaca...
Znam, nije to idealna slika, štavise, feministkinje bi je rado iscepkale u parampačad, ali, ja je nisam spomenuo misleći da je idealna. Nipošto. Hteo sam da objasnim šta se događalo sa mnom.
Dotad sam djevojke, razmišljajući o njima, uglavnom svlačio do gole kože. U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa, ili neku sličnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nešto..."

makica-pakica
14-11-11, 10:12
"Znat ćeš da te ne volim i da te volim, jer živjet je moguće na dva načina,riječ je samo krilo tišine,a vatra čuva polovinu studeni.
Volim te da bih te počeo voljeti,da bih ponovo počeo beskraj, da te ne bih prestao voljeti nikada: zato te još uvijek ne volim..."




Maka uvijek si znala odabrati prave... Pablo Neruda- 100 soneta o ljubavi...............



Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije, isao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim,
u Novom Sadu, na Dunavu,
gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu,
u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju,
gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina.
I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise.



Po nekoliko puta ponovljeno...



''...Jednom se tako naslonila na dovratak, prekrstila ruke i potražila me dugim, tajanstvenim pogledom.
Zamislio sam je kako pegla male dečije stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani, i čuo sam radio sa večernjim željama slušalaca...
Znam, nije to idealna slika, štavise, feministkinje bi je rado iscepkale u parampačad, ali, ja je nisam spomenuo misleći da je idealna. Nipošto. Hteo sam da objasnim šta se događalo sa mnom.
Dotad sam djevojke, razmišljajući o njima, uglavnom svlačio do gole kože. U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa, ili neku sličnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nešto..."



I ova ponovljena po treći - četvrti put ali vrijedi opet je postaviti...

my name is ...
14-11-11, 20:04
Ljubav! Citava knjiga u jednoj reci, celi okean u jednoj suzi, sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu.

moonchie
14-11-11, 23:16
Ljubav je jedna strast, koja neće da zna ni za prošlost ni za sadašnjost.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
15-11-11, 15:44
Srela sam jednog covjeka i zaljubila se u njega. Zaljubila sam se iz jednog jedinog razloga: od njega ne ocekujem nista... Znam da cu za tri mjeseca biti daleko, on ce biti samo sjecanje, ali necu uspjeti da zivim bez ljubavi; bila je to moja granica...

Voljela bih da za njega uradim ono sto je on uradio za mene. Mnogo sam razmisljala i otkrila da nisam usla u kafe slucajno; najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tijela vidjela.

Uopste, ti susreti desavaju se kada stignemo do nasih granica, kada nam je potrebno da emotivno umremo i vaskrsnemo. Susreti nas cekaju – ali mi u najvecem broju slucajeva izbjegavamo da se oni dese.

Medjutim, kada smo ocajni i nista vise ne mozemo izgubiti, ili pak, kada smo odusevljeni zivotom, tada se nepoznati pojavljuje i kretanje naseg unutrasnjeg univerzuma mijenja pravac.

Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali vecina treba da ponovi gradivo, da se ponovo sjeti kako se voli, i svi - bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih prozivljenih emocija, da ozive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tijela uce jezik duse, i to se zove seks.

Artemis
20-11-11, 00:55
"Ljubav ti je cudna stvar,nekom da krila,nekom ih otkine..."

vikky
21-11-11, 16:17
Ja zaista nemam mnogo da ti ponudim...par toplih zagrljaja, čistu dušu i jedno maleno ali vjerno srce...imam i kofer pun ljubavi i dva jastuka, pomalo već stara...ali se jos osjeća miris mojih snova...nemam ja mnogo na dlanu...par suza i jutarnju rosu kojom budim svoje lice...jedan osmijeh i oči pune nade...

my name is ...
21-11-11, 16:50
Nije se teško zaljubiti, nego je to teško reći.

Orgullo
21-11-11, 17:40
Ljubav je kada ne zelis zaspati jer je sama realnost ljepsa od tvojih snova.

mrzn1trIp
24-11-11, 23:41
Što god da želiš zaboraviti, dio tebe će htjeti, a drugi dio neće. More ti neće pomoći da zaboraviš. Još će te više podsjećati. Ovo je put u samoću, k nama samima. Udaljiti se znači približiti.Viđet ćeš kako se uzima vlastiti teret i izlazi na otvoreno more. Kad god pogledaš liniju obzora, pokraj sebe podivljale valove, galebe koji vrište na sve strane i jure za nama, sjetićeš se. Prvo će te duša zaboljeti. Kasnije će ti duša očeličiti. Sprijateljit ćeš uspomene sa samoćom. Prihvatit ćeš i otići... Ali nećeš zaboraviti.

my name is ...
26-11-11, 22:15
Ona te, prijatelju, jednostavno natjera da je zavoliš i da je voliš. Ona te,prijatelju, zgazi. Do kraja. Uništi te. Bez milosti. Ali čini to tako da je unatoč svemu i dalje voliš....Kažu mi da je jednom voljela i da se zaklela da neće više nikada!

Kliker17
28-11-11, 23:25
''Jedan mladić i djevojka zavoljeli su se ludo i riješili da objave vjeridbu.
Kao što obično biva, vjerenici tom prilikom jedno drugo daruju.
Ali mladić je bio siromašan. Njegova jedina dragocjenost bio je jedan džepni sat
kojeg je naslijedio od dede. Misleći na divnu dugu kosu svoje drage, odlučio je
da proda sat i da joj kupi skupocjenu srebrnu šnalu.
Djevojka, takođe nije imala čime da kupi mladiću poklon. Zato je riješila da najboljem
vlasuljaru u gradu proda svoju kosu. Tim novcem je kupila zlatni lanac za sat svog dragog.
Kada su se sreli na dan vjeridbe, ona je njemu predlala lanac za prodati sat, a on njoj šnalu za odsječenu kosu.''

Beli vuk
05-12-11, 00:15
Osobe “nabijene” pozitivnim mislima, proizvode hormone sreće” koji isceliteljski deluju na čitav organizamU slučaju negativnih misli (apatija, depresija, mržnja,
tuga, psihička
bol, beznađe, ljubomora, zavist…), odnosno onda kad je psihičko telo
ispunjeno nezadovoljstvom, ljudske ćelije izlučuju “negativnu supstancu”
koja pogubno, često razarajuće deluje na zdravlje..
Sreća je nešto kao trasa puta koji želimo preći do ljubavi ..ali nikako razumom,jer je to isto što i tražiti svjetiljkom sunce..
Da bi imali i sačuvali snagu ,volju i raspoloženje nije potrebno uopšte da razmišljate o postupcima ,odnosno na taj način oduzimate nekome to isto.


Oni koje vjeruju u intuiciju žene, a ta intuicija izvjesno i postoji.
intuicija žene nije isto što i intujicija umjetnika:
jer je intuicija žene sterilna, a intuicija umjetnikova je tvoračka.
Intuicija žene je bolesna vidovitost, ali nikako konstruktivna
sila.. Logički dio uma koristimo svakodnevno, kako bi razmišljali, pamtili, zaključivali... Intuiti

... Intuitivni um, za razliku od logičkog uma, posjeduje objektivno znanje..
U intuitivnom umu se čuvaju Informacije i iskustva iz svih naših života te odgovori na najdublja pitanja poput: 'koja je moja svrha u ovom životu?', 'što mi donosi budućnost?'

Razlog zbog kojeg je intutivni um bolestan kod žena je u tome što imaju i intuiciju i ženstvenost. Ako se pravilno koriste, svakom muškarcu mogu zavrtiti mozak...
Suosjećanje je važnije od intelekta, da bi prizvalo ljubav, koja je potrebna za mirovni rad, a intuicija je ponekad bolji reflektor u tamnoj noći, nego zdrav razum

my name is ...
11-12-11, 01:33
Znas prijatelju, ja sam nju volio. Ono mislim bas volio. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio , al' uvijek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto. Bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je tjerao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bjezao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada..
- A sta sada? Prebolio si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sada ne odes i kazes sve?
- Eh vidis. Uspio sam sta sam htio. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog, znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voljet nikad. Voljet onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrlit, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti!
- Eh prijatelju, znam.. To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije.
- Ko !?
- Pa ona, druze.

Free bird
11-12-11, 02:19
Ljudi koji vole samo jednom u životu, u stvari su površni.
Ono što oni nazivaju vjernošću, to je ljenost navike ili nedostatak fantazije.
Oskar Vajld

puppy
13-12-11, 15:59
‎"Stalno sam slušala o tome kako muškarci u djevojkama bude žene. On je u meni probudio djevojčicu... Onu čistu i nevinu, onu što voli da se igra, što vjeruje bezuvjetno i voli bezrezervno... Onu što sam zaboravila da postoji... Onu koja će ga vječno voljeti tako lako i snažno kako samo djevojčice znaju."

:topsy_turvy:

Raquel
23-12-11, 11:01
Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Oljce
23-12-11, 17:45
Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti nacin; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje.U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, - jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:- U kom zivotu smo se vec sreli?- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.;)

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
29-12-11, 15:13
“ Uvijeravam vas da mi (žene) ne podnosimo mediokritete. Mi žene, kako neko reče, volimo ušima, baš kao što vi muškarci volite očima, ako uopšte volite.’

‘Meni se čini da ništa drugo ni ne radimo’ , promrmlja Dorijan.

‘Ah, onda vi nikada stvarno ne volite, gospodine Grej’ , odgovori vojvotkinja smiješeći se tužno.

‘Draga moja Gledis!’, podviknu lord Henri.’Kako možeš to da kažeš? Romansa živi tako što se ponavlja , a ponavljanje pretvara požudu u umjetnost. Osim toga, svaki put kad neko voli je jedini put. Različitost objekta ne mijenja jedinstvenost strasti, nego je samo pojačava. U životu možemo u najboljem slučaju da imamo samo jedno veliko iskustvo, a tajna života je u tome da to iskustvo ponavljamo što ćešće.’

‘Čak i kada je čovjek njim ranjen, Hari?’, upita vojvotkinja poslije pauze.

‘Naročito kada je čovjek njim ranjen’ , odgovori lord Henri.

Slika Dorijana Greja- Oskar Vajld

Shone81
29-12-11, 15:23
Đe se ljubav useli - tu se pamet iseli

my name is ...
29-12-11, 18:58
‎"Vrijeme je prošlo, a imao sam puno ljubavi. Kada sam odlazio, govorile su: 'Zapamti me'... Ali ja sam zapamtio samo onu koja to nikada nije tražila."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
09-01-12, 16:20
"Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urođene svetosti. Žena najčešće podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoća više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne meću rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi."

Anatol Frans -Crveni krin

my name is ...
09-01-12, 18:33
‎A znaš, ponekad sam joj bio tako blizu, ne samo da sam mogao da joj osjetim dah u hladnoj zimskoj noći, nego brate onako razumom, snagom i cijelim srcem. Ne dijelom, nego onako baš cijelim. Mogla ga je čuti, i znala je sigurno, da ono samo zbog nje tako uzburkano tutnja, kao da hoće da iskoči druže. Onda bi me pogledala, nekako nježno, najmilije do tad, a potom bi mi se nasmiješila i ponovno naslonila na rame. A ja? Ja bih se osjećao tako visoko, kao da sam na najvišem stepeniku ovog prolaznog života. Snijeg je padao, druže, ogromne pahulje tumarale su na vjetru, sasvim lagano, a potom bi završile u njenoj kosi. I ja bih onda, kao da sam im branio da to čine, provlačio prste kroz njenu polumokru kosu, onako polahko i bio sam nekako najsretniji do tad. Jedina je ona učinila da moje srce i lupa, i zadrhti u isto vrijeme. Valjda sad shvaćaš što mi je zima najdraže godišnje doba?!

Ispichutura
09-01-12, 19:30
"Ljubav je jedina laz u koju vjerujem"

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
10-01-12, 16:39
"....Da li mislimo ‘ljubav’ kada kazemo ‘ljubav’?

Svi smo mi rodjeni ludi; neki cak i ostanu takvi.

Moje greske su moj zivot.

Pronaci formu koja odgovara masama, e to je zadatak umjetnika.

Najveci posao covjeka sastoji se u tome da zna sta sve mora da uradi da bi bio covjek.

Pjesnici su osjecanje, a filozofi razum covjecanstva.

Mi smo na zemlji, i nema lijeka za to.

Cini mi se da je svaka rijec nepotrebna mrlja na tisini nistavila.

Lud je samo onaj cija se ludost ne poklapa sa ludoscu vecine.

Ako me ti ne volis – ja necu biti voljen; ali ako ja tebe ne volim – ja ne znam kako se voli...."

Semjuel Beket

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
11-01-12, 11:18
" Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš?

Volim sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i averi koji nas proganjaju lepo slažu međusobno!

Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A često pomislim na tebe da si dovoljno jaka da me držiš na uzici i dovoljno pametna da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
12-01-12, 10:38
...Kao da se vraćam.
Iz podzemlja, gdje sam, na raskrižju odlazaka i povrataka, napustila sebe.

Kajanje ne donosi amnestiju, čula sam kako vjetar objašnjava prolazniku čija mi se sjena razigranog dječaka, kakav nekad bijaše, učinila poznata.

(Nisi li u kori drveta zarezivao ime ljubavi?-htjedoh ga, s prizvukom sjete u glasu, upitati.)

Ja…kao da se budim.
Iz rascjepa u kojem sam, zjenicama prošaranih nevjericom, promatrala kako izdišu makovi pod navalom vojničkih koraka.

Možeš svijet izliječiti, samo ga trebaš na grudi nježno prisloniti, čula sam kako vjetar objašnjava onom prolazniku koji je zaboravio okus poljubaca bosonoge djevojčice iz polja zalivenog majčinim molitvama. Možeš nebo dotaknuti, samo se trebaš visoko protegnuti.

Zaboravio si.

(Zašto se ne možeš sjetiti?-htjedoh ga, osupnuta, upitati.)

Ja…kao da sam spoznala što mi je otac šaputao u trenutku mog rođenja, kao da sam spoznala - tek sada, nakon bezbrojnih godina prošaranih zjenica i zgaženih makova.

Vraćam se sebi. Sasvim svoja.
Narasli su drugi makovi....

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
12-01-12, 11:36
"Troje nas je, u celom svetu samo troje: moji prsti, njeno telo i njegov ujednačen
damar. Uhvaćeni nezaustavnim kolanjem krvotoka. Nije važno šta se dešava u svetu,
nije važno šta ce biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli...
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više.
Hiljadu tudjih ljubavi
biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada: jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osećam je, vidim, mirišem.
Ceo svet i cela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadržati?"....


Tvrđava - Meša Selimović

smrtko
13-01-12, 04:30
''tesko je cekati na vozove koji tumaraju...to je tesko a lako je ziveti i umreti pile!''

Raquel
13-01-12, 04:40
Što god da želiš zaboraviti, dio tebe će htjeti, a drugi dio neće. More ti neće pomoći da zaboraviš. Još će te više podsjećati. Ovo je put u samoću, k nama samima. Udaljiti se znači približiti.Viđet ćeš kako se uzima vlastiti teret i izlazi na otvoreno more. Kad god pogledaš liniju obzora, pokraj sebe podivljale valove, galebe koji vrište na sve strane i jure za nama, sjetićeš se. Prvo će te duša zaboljeti. Kasnije će ti duša očeličiti. Sprijateljit ćeš uspomene sa samoćom. Prihvatit ćeš i otići... Ali nećeš zaboraviti.
- Ljubav je samo krik pobune protiv praznine života.
- Ljubav se nikada ne rađa u zloj duši.
- Ljubav nema godina. Ona se uvijek rađa.
- Ljubav daje krila, ali ih i potkresuje.
- Ljubav je uvijek plemenita i lijepa, ali stvarnost se brine da ona prolazi kroz šumu kopriva.
- Voljeti i biti voljen znači osjećati sunce s obje strane.
- Bez poštovanja nema ljubavi.
- Ljubav se hrani nadanjem.
- Ljubav je kao bolest: što je se čovjek više boji, to joj je više izložen.
- Neka vaša ljubav bude kao proljetna kiša koja sitno pada, ali preplavi obale.
- Samo ono što činimo iz ljubavi, činimo slobodno, pa ma koliko patnje iz toga proizašlo.
- U ljubavi nema lijeka, nego treba još više ljubiti.
- Nevoljeti jednu ženu, znači žestoko je mrziti.

puppy
15-01-12, 13:08
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/312201_10150308234187199_15731372198_8255015_15031 52141_n.jpg

my name is ...
15-01-12, 15:33
Naravno oboje smo mogli da opstanemo jedno bez drugog, zato sto smo oboje borci i imamo do krajnosti usavrsenu vestinu prazivljavanja, i nismo ostali zajedno i svako od nas zivi svoj zivot. Jedini iskreni osmeh imamo samo kada se sretnemo slucajno, a ostalo je gluma, predstava za druge, dok svako od nas dvoje nosi u dusi jednu polovinu onog drugog...nikad tu polovinu nismo vratili, cuvamo je u nama, dok sa pola srca unistavamo i sebe i druge koje nam naidju u zivotu...

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
16-01-12, 12:00
"...Svakoga dana, strpljivo je čekala telefonski poziv sa govornice u studenskom domu. Nije se ničim izdvajala, osim svojom neupadljivošću. Činilo se čak, da je niko i ne primećuje, onako sitnu, skupljenu uza zid i prisutnu jedino za zvuk telefonskog zvona. Niko nije primećivao ni onaj sjaj u očima, sa kojim bi prihvatala slušalicu kada je poziv bio za nju. Ali to nije promaklo i meni - večitom lovcu na ljudske slabosti. Ponekad bi posle razgovora odlazila sa jedva primetnim osmehom u uglovima usana, ali u zadnje vreme sve češće se na njeno lice navlačio neki neobjašnjiv i težak grč. Onda se jednog dana sjaj njenih očiju prelomio kroz dve zadržane suze, i pognute glave, tiho kao i što je dolazila, ona je otišla. Više se nikada nije pojavila, i nije nikome nedostajala - osim meni.
A život je nastavio da nas troši dalje, bez predaha, bez milosti i bez sledeće šanse: za mene, nju, i telefon koji je uzalud zvonio...."

;)

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
16-01-12, 12:36
Podaci o autoru:
Pre svega, obećala je sebi da neće pisati. Dugo i uporno sišući, iz svojih je prstiju izvukla i samo sećanje na oblike slova. ...
...Nije mogla da kaže ni ''ako'', ni ''nemoj'', ni ''neka'', ni ''pođi'', ni ''stani'', ni ''sačekaj'', ni ''požuri'', nije mogla da izgovori ni reč. Mogla je samo da ih ponudi čajem od mente i majčine dušice, bez šećera, a sa mnogo limuna, leden, iz čaše koja se rosila kao njene oči. Odlazili su osveženi izlivanjem svojeg u njeno. Čuvarica tajni i ljudi. Plakala je bezglasno, natovarena tudjim slikama.
Sve do njega. Samo je on od svojih tajni napravio uvod za otkrivanje njenih. Skidač tereta.

Opis slike:
Tajne su govorile: prevara. Ona je slikala šaku u šaci. Tajne su rekle: laži. Ona je slikala usnu na usni. Bol! Ona je slikala osmehe. Mržnja! Ona je slikala mandarinsko krilo. Sumnjam! Ona je slikala pogled u pogledu. Optužujem! Naslikala je kapi krvi na škrgama letećih riba. Ljubav? Naslikala je tišinu. Beskrajnu tišinu spojenih dlanova, usana i tela. Letovala je u njegovom krilu, na njegovim rukama, mučeći se sa kičicom i bojama, nije umela da naslika ono što ne bi umela da kaže.. A rekla bi:
Volim tvoj glas, tvoje čelo, luk tvoje obrve, zagrižaj tvog zuba, miris tvoje kože, i dlan ti volim, i smeh ti volim, jezik kad zakotrlja moje ime, volim kad mi pevaš, volim kad se smeješ, volim kad se utišaš, kad grmiš na mene, sve tvoje volim, sav tvoj život istočen kao sa nevidljive pumpe u rezervoar moje duše, volim tvoje istine, tvoju nesposobnost za laži, nesiguran kad si-volim, i kad si setan, i to volim, i kad si bezrazložno veseo, i kad veruješ, i kad sumnjaš, sve to volim.
Kojom bojom da te naslikam, kojom četkicom da načinim obris?
Tvoj dah je sa linije na kojoj se horizont spojio sa tobom, a ti sa nebom. Kojom bojom? Tvoja je duša ogledalo svega što si očima video i naslutio. Kojom bojom? Srce ti je igralište. Tu je zemlja još ulegnuta od nogu igrača, plesača, ratnika. Igrali su se, dok si ti stajao sa strane i puštao da te povređuju i rane. Kojom četkicom? Misli su ti more otvoreno, i talasi na tom moru, i ajkule i morski konjici, i mesec, i sunce, i oseka i plima, sve na tom moru, i brodovi i čamci i podmornice. Kojom bojom? Kojom četkicom? Da probam olovkom ili ugljenom? Crno-belo?
Šta nisam nikad?
.......
Soba. Tvoja. Plavi polumrak. Sa glavom na tvom krilu, osluškujem ti disanje. Žmurim. Ne gledam. Ne moram da te vidim da bih znala da su mi tvoje ruke u kosi, da su mi tvoja kolena na dah daleko od usana, ne moram da vidim da si to ti. Da smo na krevetu po čijoj si polovini kuckao, govoreći mi da je moja. Da smo na krevetu na kome će debitovati sve moje želje, sve što nikad nisam. Ne moram da vidim-znam da si to ti.
...... Jer samo ti, takav kakav jesi, samo ti, takav kako postojiš, izazivaš nadnaravne prohteve i želje, strasti i tišine u meni. Ne umem da ih kažem, ne umem da ih naslikam, ništa ne umem. A nikad nisam ovako i ovoliko volela.
Umem da budem detinjasta, vesela, tužna i plačna. Umem da se ućutim, da pobegnem, umem da se izgubim u knjigama, umem da se utopim u muzici, umem da se posvađam, ako išta znam, znam da istrpim bol, umem da razumem, naučila sam da vičem. Samo ne umem tebe tebi da naslikam, sebe da tebi naslikam, kako si me otvorio, kako si me oslobodio, kako si prebrisao sve što je bilo i učinio da hoću ponovo. Radujem ti se, a ne znam kojom bojom da naslikam svoju radost.
Nisam nikad. A sve sa tobom želim.
Kad bi mi Bog ponudio da izaberem, ja bih izabrala da mi podari moć da naslikam tebe tebi i drugima. Očima kojima te ja vidim. Zatvorenim očima. Ne treba mi da gledam da bih znala da si to ti. Jer..
Vekovima sam tragala za tvojim smehom, glasom, dahom, dodirom, rečima. Vekovima, za tobom, tvojom dušom, tvojim mislima. Postoji li još jedan isti ti koji me za čas izvuče iz brige i tuge, ima li još jedan isti ti koji može da ne prihvati, ali ume da razume; je l' rođen negde jedan kao ti koji rasprostire pred mene svoje sreće, svoje ludosti, svoje nedoumice, svoje sumnje, greške, tuge, jedan isti ti koji kaže: ''neću kako drugi hoće, neću kako ti hoćeš, hoću ja da budem ja''; jedan isti ti koji me tera da mislim na sebe, jedan isti ti koji je sam, jedan isti ti koga postaju svesni tek kad im odeš; negde, neko, isti ti, koji bi dozvolio, kao ti što si, da mu promenim ime, da maštam o njegovoj deci u svojoj utrobi, da ćuti dok mu poveravam svoje najmračnije tajne, jedan, neki, isti ti, da mi kaže:''promeni me, reci mi gde ne valjam, kaži mi šta ti kod mene smeta''; jedan, kao ti, negde, koji me pušta da mu šapućem šta želim, susretne mi moje želje, hvatajući ih u letu, doda im svoj dah, i vrati mi ih, tako da me sve zaboli, a to se zove čežnja za njim? Ima li, pitam te, postoji li na svetu, jedan takav, isti kao ti, tako jasan, tako otvoren, tako iskren i tako pošten, ogledalo, morska voda, čisto nebo, čvrst i kad se ruši, u slabosti jak, jedan koji mi kaže: ''ne pokoravaj se, budi to što jesi, daj da vidim ko si''; jedan, ti?
Moj Bogomdani. Moj Nezamenljivi.
Kad te pogledaju, vide koliko si visok, procene koliko si težak, kakve su ti boje oči, šta si odenuo, kako mirišeš, čuju ti glas, vide ti osmeh. I ništa ne znaju o tebi. Ja te ne vidim, a znam: satkan si od neba u sebi, od vode, od traganja, satkan si od slobode. Kao lopatom sneg, tako si od sebe razbacao sopstvene strahove. Jedino čega se još plašiš je da ti nećeš biti ti, ono što jesi. Još si vitez, u sjajnom oklopu, mačem braniš svoj otpor sivilu, besmislenom šarenilu, lagarijama, izgovorima-zaklonima podignutim da bi se opravdalo delo, sečeš, sebe sečeš kad si sa drugima, da njima bude jasno ko si ti u odnosu na njih. Sa ivice planine uzlećeš kao orao i klikćeš: Istino! Spontanosti! Nesputanosti! Ne čuju te, ne naslućuju da ne treba da ti se pravdaju, samo da budu to što jesu, kakvi god da jesu.
Tvoj pejzaž nije lenja livada pod letnjom pripekom. Ni vetrom uzvitlana prašina na nekom usamljenom seoskom drumu. Ni avionska pista, ni ničim zatalasana površina okeana, niti voćnjak težak od ploda, niti beskrajni tutanj automobila nekom beogradskom ulicom. Tvoj pejzaž nije karneval, ni šarenilo lokalnog vašara, niti ustajale kafane u koje zalaze samo provereni pijanci, koji nemaju gde drugo. A može da bude.
Naslikaću te svojim mislima, koristeći sve obrise i boje. Nasred kokpita, poređaću ti sve knjige koje si čitao. Usred bonace posadiću jablan, jasen, i hrast. Da možeš da legneš, i zagnjuriš se u miris ženske kose na ruci. Nacrtaću sve naše heroje. I slovenstvo. Bojama plavim, rubin-crvenim i zlatnim. Pustiću vetar sa planine na kojoj samuješ, a taj vetar će pevati onako kako ti voliš, da zaigraš kako ti umeš, i zapevaš do suze. Naslikaću sve kafane i sve tvoje prijatelje u njima. Jedan san koji te raduje i jedan koji te muči. Naslikaću sve usne koje si ljubio. Svako tvoje pijanstvo. Svako otrežnjenje. Naslikaću ''Ne razumem reči 'volim te'.'' Na sred mirnog polja, sručiću gomilu misli koje ti dolaze niotkuda, a puštaš ih da traju, okrećeš ih, zagledaš sa svih strana. Svilu tvog dodira. Nit prepuštanja. Staze odlaska i dolaska. Kad sumnjaš i kad verujes. Nalikacu tvoje molitve.

Naslikaću orla-ti si. I burnu vodu-ti si. I olujno nebo-ti si. Pomešaću scene borbe sa motivima mira. Ta će slika mirisati. Na limun, na vazduh posle kiše, na nesanice, na biblioteke, na musaku, keks tortu, na ratove, na narode, na ženska tela, na reku, na rakove, na krastavac i lubenicu, na lavove i lavice, mirisaće na sve aerodrome sa kojih si uzleteo, na koje si sleteo, na tvoju uniformu, na tvoje snove, mirisaće na pesme koje si pevao, na dim cigarete, bilo koje, od petnaest.. Na šume mirisaće, na sabore, bozu, klaker i liciderska srca. Na orače. Na kosače. ... Mirisaće na cimet sa sutlijaša. Na Vranje. ...
Naslikaću tvoj osećaj, nebeski osećaj za druge, i znaće, jasno će videti koliko si različit, poseban, svoj i drugačiji. Ako je samoća, tvoja je, ni na jednu ne liči. Ako je radost, tvoja je, ni nalik na druge radosti. Ako je tuga, beskraj je, drugačiji od svih drugih tuga. Ako je kolo, samo ćeš ga ti igrati tako. Ako je knjiga, niko je neće čitati kao ti. Ako je san, nema snova nalik tvom. Ako je dete, otac si koji gleda očima deteta, i nema sličnog roditeljskog davanja, ni mnogo očeva nalik tebi. Ako je žena, jedina je. Niko se ne udvara kao ti. Ako je vera, ni jedna druga vera nije tvojoj slična. Daješ se, ne dajući da te od sebe oduzimaju. Ima li na svetu neko ko je kao ti?
Ti si mir sa snagom orkana. U koraku ti vekovi odjekuju. Neko je u tebe stavio sve što se može sačuvati. Namršti se, nasmeši se – raduješ me. Pomiluj me, zagrmi na me – raduješ me. Baš volim što na svetu nema istih kao što si ti.
Nek se slika zove septembar. Neka malo, sasvim malo, miriše na Đurđevdan i đurđevak. Samo si ti isti kao ti.

Podaci o autoru:
Alergična je na penicilin, maline, šumske jagode, perje, crno vino, kad cvetaju lipe, na prašinu i deterdžente, na med. Za svaku alergiju našli su joj lek. Ne podnosi bespotrebne laži, ni velike ni male, jako sunce, vrelu vodu. Oseća izvesnu jaku netrpeljivost prema politici, političarima, televizijskim vestima, španskim serijama, reklamama i tabloidima. Da ima psa, sve bi joj rane polizao. Dok pije ledeni čaj od mente i majčine dušice, bez šećera, a sa limunom. Ćuteći, jer joj je za vreme letnje oluje, nezapamćene u krajoliku, munja na jeziku spržila reči.

Važna napomena:
Slika je privatno vlasništvo. Izložena je u očima autora. Ne podleže analizi, kritici, cenzuri. Ne može se otkupiti. "

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
17-01-12, 13:02
„Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam prvi put pogledao u ogledalo i video sebe.
U cudu sam podigao ruku i dotakao svoje obraze, svoje grlo. To sam bio ja.
A kad sam se video i privikao se na to ko sam, nisam se bojao da poneki deo sebe mrzim,jer sam želeo da budem dostojan onoga u koga je ogledalo.
Tada, pošto sam prvi put osmotrio sebe, osmotrio sam svet i video da je raznolikiji i lepši no što sam mislio.
Kao i vecina ljudi uživao sam u toplim vecerima, u mirisu hrane i pticama koje probadaju nebo, ali nisam bio ni mistik ni Božji covek
i nisam osecao zanos o kojem sam citao. Ceznuo sam za osecanjima, mada vam u to vreme ovo ne bih umeo reci. Reci kao sto su strast i zanos… svi ih naucimo,
ali one ostaju mrtve na stranici. Ponekad ih prevrcemo, da saznamo šta je s druge strane, i svako ima svoju pricu o nekoj ženi ili nekom bordelu, o opijumskoj noci ili ratu.
Toga se bojimo. Bojimo se strasti i smejemo se prejakoj ljubavi i onima koji previše vole.
A opet, ceznemo da nesto osetimo.“

Raquel
17-01-12, 13:15
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
-Moj zivot je jednolik. Ja lovim kokosi, ljudi love mene. Sve kokosi su slicne, i svi ljudi su slicni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomis, moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Upoznacu bat koraka koji ce biti drukciji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj ce me kao muzika pozivati da izadjem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidis li tamo dole, polja puna zita? Ja ne jedem hleb. Za mene zito ne predstavlja nista. Zitna polja ne podsecaju me ni na sta. A to je zalosno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kada me pripitomis! Zito, koje je pozlaceno, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sum vetra u zitu...
Lisica ucuta i dugo gledase malog princa:
-Molim te... pripitomi me, rece ona.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
17-01-12, 13:30
"...Protekle zime oni su se zavoleli. Jeli su istom viljuškom naizmenice, i ona mu je pila vino iz usta. On ju je milovao tako da joj je duša škripala u telu.... Govorila je smejući se svojim vršnjakinjama kako ništa ne češe kao muška trodnevna brada nikla u ljubavi. A mislila je ozbiljno u sebi: trenuci mog života umiru kao muhe kad ih gutaju ribe. Kako da ih učinim hranljivim za njihovu glad? Molila ga je da joj odgrize uho i pojede ga i nikada za sobom nije zatvarala fioke i vrata ormara da ne prekine sreću. Bila je ćutljiva jer je odrasla u tišini beskonačnih očevih čitanja uvek iste molitve oko koje se hvatala uvek ista vrsta tišine. I sada kada su se uputili na teferič, bilo je slično i njoj se to dopadalo..."

my name is ...
18-01-12, 00:36
"A volim te i više nego što zaslužuješ, mila. Na svoju štetu, znam. Ali za onaj osjećaj kad me zagrliš, a leptiri započnu svoju igru u meni, platit ću lično. Samo neka traje, mila. Samo neka traje."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
18-01-12, 12:18
"...Sve što sam ikada htio u vezi je njena blizina... Iskreni zagrljaj zbog kojeg moram zvati policiju da ju odvoji od mene... Poljubac zbog kojeg se moram liječiti u centru za ovisnosti... i pažnju zbog koje mi i predsjednik zavidi..."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
20-01-12, 17:37
"Mirišem je kao cvet: miris čist i drag. I znam da mogu sve u životu, s njom.
Držim je na rukama i njišem je polako, polako, da je odvojim od sveta, od straha, od ružnih sećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje,
u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem. I osećam se kao gospodar sveta."

Meša Selimović, "Tvrdjava"

my name is ...
22-01-12, 22:24
"Već si bio zaljubljen, poznaješ to stanje. Onaj osećaj ushićenosti, ne samo osobom koju voliš, već svim ljudima, samim sobom, životom. Odjednom u svemu vidiš lepotu, zanos. Ne bojiš se izraziti osećaje: strasno, nežno, rečima ili bez njih. I osećaš se tako snažnim, dobrostivim i punim života."

Rastko
23-01-12, 01:50
daleko od ociu daleko od srca ali se neki dobro zajeba ja moju golubicu ne vidim a iz srca mi ne izlazi pronace se ona saljem joi polubac ovime putem

Raquel
24-01-12, 23:35
Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli..

Raquel
24-01-12, 23:39
Ja, koja sam dotle imala brze snove, a spor život, nisam stigla ni da porumenim od stida, a već sam se našla u njegovoj postelji. U tom zagrljaju za nekoliko trenutaka razbolela sam se i ozdravila, ogladnela i nasitila se. Tek potom crvenilo mi obli obraze i slivajući se niz vrat siđe kroz rukave i ja to rumenilo ugledah na svojim prstima... Nada mnom njegov osmeh se rasplinu i odlete na Dunav, a njegova moćna istina uđe u mene kao nož. Pričao mi je ponekad da postoje siti i gladni časovnici kao što ima sitih i gladnih ljubavi, a uveče, čitao mi je naglas u postelji knjige za koje je nepogrešivo pogađao da će mi se dopasti. Išli smo u istu, Sabornu crkvu, ali ja sam sveće palila zimi, a on leti.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-01-12, 14:27
Dogodilo se da je jedne noci neka mala luckasta zvezda iz cista mira napustila svoje zvezdano jato I pocela da pada I pada I pada kroz citav nepregledni kosmos. Padajuci tako, prosla je kroz suncevu galaksiju I slucajno se spustila na planetu Zemlju. Na kontinent, koji se zove Evropa… U jedan grad na koji nikada raniej nije pala ni jedna zvezda, pa je to bilo pravo cudo! Jedan fenjerdzija je pokusao da je uhvati, d amu svetli u fenjeru. Jedan general je hteo da je stavi na grudi kao odlikovanje. Jedna zlocesta dama je htela da od nje napravi mindjusu koja svetli. Jedan pijani mornar da mu svetli u lampi, a jedna jelka da je stavi na svoj vrh!

Ali zvezda se nije dala nikome, nego je pala pravo u jendo porodiliste na kraju grada… Tacno u ponoc kada se rodila jedna devojcica Sanja. Ne cijem se levom kolenu zalutala zvezda pretvorila u mali ljupki mladez. Ben. Kada bi se Sonja osmehnula, smesio se i on bez razloga. Kada bi ona zaplakala, plakao je i Vanja, mada mu nista nije falilo. Dogodilo se da se iste noci u isto vreme, rodio i jedan decak, Vanja.

Zasto bebe, uopste, placu ? Kazu zbog toga, sto im je bilo mnogo lepse tamo odakle dolaze na svet, nego ovde, kod nas. A odakle dolaze bebe ? Bebe dolaze iz ljubavi. A, gde je ljubav ? Ljubav je izmedju onih koji se vole. Ali, Vanji je bilo mnogo lepse u porodilistu, nego tamo odakle je dosao, jer je dobio mesto odmah pokraj Sanje, u koju se zaljubio cim je progledao- znaci, zaista, na prvi pogled! Najpre, ona nije bila celava I crvena u licu kao ostale bebe, vec je bila otmeno bleda I imala je divnu crnu kosicu, koja se izvanredno lepo slagala sa belim jastukom. Onda su pili mleko I spavali, pili mleko I spavali, pili I spavali I bilo im je pomalo dosadno. Jedva su cekali da ih puste napolje, pa da vide taj svet o kome su slusali devet meseci. Onda se jedno vreme nisu vidjali, jer su ih vozili u kolicima iz kojih se vidi samo nebo. Posto je kasnije prohodao, jer je bio pomalo lenj, Vaznju su vozili duze od Sanje, pa su muz bog toga oci postale plave.

Onda se jednog dana slucajno sretnu na klackalici. Jel me se secas ?- upita ga Sanja. Secam se…, rece Vanja, znao sam da cemo se jednog dana sresti ! Kakvo si ime dobio ?- upita ga Sanja radoznalo. Vanja ! A ti ? Sanja !- rece ona sa olaksanjem, jer se plasila da im se imena nece slagati. Sanja i Vanja ! Kako se to divno slaze !- rece covek koji je prodavao balone, slusajuci njihov razgovor. Onda sui h njihove mame uzele za ruke I odvele svaka na svoju stranu. Dugo su se osvrtali jedno za drugim…

nastavak....

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-01-12, 14:28
I tako je pocela njihova ljubav… A, sta je to- ljubav? Kada gledas u zvezde bez razloga I kada podelis zvaku I kad poklonis cvet… Kada onome koga volis das jedan krug I ustupis ljuljasku u parkicu kada je na tebe red da se ljuljas! Kad onome koga volis daj jedan griz I kad podelis sa njih gumicu za brisanje na dvoje I kad mu das jedan liz! Kada nacrtas srce I unutra upises vasa dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam sta je!

Slavili su istog dana rodjendane… Onda su prolazile godine, a oni su zajedno rasli. Igrali skolice. Sedeli u istom razredu… U istoj klupi… Ucili sta je domovina… A sta je to- domovina ? Akvarijum je domovina zlatne ribice. Dimu je domovina lula. Puzu je domovina na ledjima. Crvu je domovina jabuka, a cvetu saksija. Pceli je domovina cvet. Sanjina i Vanjina domovina bila je njihova ljubav. Dobili su u isto vreme ospice… Pa onda zauske… Pa prvu nagradu za sviranje u cetiri ruke, u musickoj skoli « Mokranjac ». Zajedno su klizali. Zajedno su vozili rolsue. I isli u zajednickom kisnom mantilu, samo da se ne bi rastajali ni za trenutak.

Sta ti je to na kolenu ?- upita je jednog dana Vanja. Oh, nista ! Mladez…- odgovori Sanja. Mene podseca na neku tamnu zvezdu !- rece on. Zaista ?, obradova se ona, podseca i mene, ali ne smem to nikome da kazem. Lepa je…- divio se Vanja. I meni se dopada…- kazala je Sanja. Smem li da je poljubim ? Smes…- rece Sanja i on poljubi malu tamnu zvezdu, na sta se Sanja zarumeni. Hoces li dabudes moja zena ?- upita je. Hocu !- , odgovori ona tiho, ali samo ako se zakunes da ces me uvek voleti. Kunem se !- rekao je Vanja. To je vazno zbog toga, nastavi Sanja- sto ne bih podnela da zavolis neku drugu ! Znas, cini mi se da cu ziveti samo dotle, dok me zaista budes voleo… Ludice !- pomilova je Vanja po kosi- Kako te ne bih voleo ?- Verujem ti, i molim te da nikada ne zaboravis zvoju zakletvu, jer od nje zavisi moj zivot !

Onda su se vencali i na ovom mesti bi se zavrsila svaka bajka, recima da su ziveli dugo is recno i imali zlatnu decicu, da Vanja nije bacio oko na lepu Sanjinu kumu. Kuma je zaista bila zanimljiva i privlacna. Imala je dugu svetlu kosu i plave oci slicne Vanjinim. Kako je samo lepa !- pomisli on- Bas bih voleo da je poljubim ! U tom trenutku, Sanja se saplete o vencanicu. Oh, do malopre mi je bila taman !- rece uplaseno- A, sada mi se cini predugackom… vencanica je bila kao i ranije, ali Sanja nije. Smanjila se za deset santimetara. Jer, kad smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u nasim ocima. Kada pozelimo nekog drugog, onda se oni smanjuju. Svi ljudi na zemlji naviknu se na to posle izveznog vremena i zive, uglavnom, bez ljubavi, a da im nista narocito ne smeta. Mozda zbog one male luckaste zvezde na kolenu, Sanjin slucaj je bio izuzetak ! Ona je htela sve ili nista ! Nije podnosila prevaru, na koju se ostali lako naviknu. Sanja se nije smanjila u sebi- ona se stvarno smanjila, ali to u tom trenutku niko nije primetio. –Sanja , sta ti je ? Sta ti se desilo ?- upita je zabrinuto Vanja, videvsi da je malo pobledela. – Oh, nista !- odgovori ona zbunjeno- Ucinilo mi se samo da je pala jedna zvezda… Ali sada je dan !- zacudi se Vanja. –Pa, sta ?- rece ona- Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide. Sem te male neprijatnosti, na njihovoj svadbi, koja je protekla veselo, nista se posebno nije dogodilo. Sanja uskoro zaboravi na predugacku vencanicu, misleci da joj resejana krojacica nije uzela tacnu meru. Onda su lepo ziveli zajedno u potkrovlju jedne stare kuce na Zvezdari, odakle se u Beogradu, kad je vedo, najlepse vide zvezde. Nocu bi sedeli na terasi i gledali ogromni nebeski svod, trazeci Sanjino zvezdano jato. –Je l’ me jos volis ?- upita ga ona. Volim te !- odgovori on, zevnusi. Isto kao pre ? Ne ! Ne volis me kao pre ? Volim te mnogo vise !

nastavak...

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-01-12, 14:29
Ali u trenutku kada je Vanja pozeleo u sebi jednu slavnu zvezdu iz varijeteta, koju je gledao prethodne veceri kako vesto barata loptama, ugasi se iznenada nekoliko zvezda, a Sanja se smanji za citavih trinaest santimetara. Sve cesce je morala da zavrce nogavice svojih najdrazih izbledelih farmerki cija je boja podsecala na Vanjine plave oci. Ali i to je imalo svoju dobru stranu- veoma lepo su joj stajale tako zavrnute i jedno vreme citav Beograd ih je nosio na Sanjin nacin ! Onda se Vanji mnogo dopala jedna balerina iz « Labudovog jezera » pa se Sanja smanjila za jos devet santimetara. I kad dog bi Vanja pozeleo neku od lepotica koju bi video u prolazu, Sanja se smanjivala za po koji santimetar. Naredna tri santimetra odnese joj jedna macka premazana svim bojama. Onda su Sanjine kratke, mini haljine postale- maksi ! No i to je imalo svojih dobrih strana : osvezila je na taj nacin garderobu i godinu dana nije morala da kupuje nista novo. Onda je Sanja pocela da se oblaci po prodavnicama decje konfekcije, jer su joj stvari za odrasle postale prevelike. Ponovo je nosila svoje omiljene crne lakovane cipele sa srebrnom kopcom, kao kad je bila mala i pevala sa Vanjom u skolskom horu. Mada je tada imala vec dvadeset i jednu godinu, nije bila veca od kakve devetogodisnje devojcice. Vanja je cesto vodio Sanju u setnju. Volela je da jede princes- krofne u poslasticarnici. Zimi joj je kupovao toplo, tek ispeceno kestenje, a ponekad su odlazili i u zooloski vrt da hrane majmune kikirikijem, a srne senom. Onda ih jedanput sretne neka stara Vanjina prijateljica. – Gle, koliko ti je samo porasla kcerka !- rece- Kako se zoves, duso ? –Sanja !- rece Sanja. –Imas, znaci, isto ime kao i tvoja mama, zar ne ?- rece dama/ I licis mnogo na nju… Pozdravi je kad se vratis kuci ! –Hvala, gospodjo ! Hocu…- rece Sanja, kao svako lepo vaspitano dete i smanji se za santimetar, jer je primetila da Vanja sa ceznjom gleda tu elegantnu damu. Onda je Vanja poceo da kuca u cetiri ruke na masini sa jednom lepom, ridjom daktilografkinjom i Sanja se smanjila za pet santimetara ! Onda su jendog dana gledali zajedno televizijski program i Vanji se mnogo dopade neka cuvena pevacica, koja je imala divan glas i jos lepse telo, pa pomisli kako bi bilo divno pevati sa njom u dva glasa. Sanja se istog casa smanji za dva santimetra i jedanaest milimetara. Ali I to je imalo svojih prednosti: bila je mala, a nije morala da ide u skolu…

Onda se Vanja, koji je bio dobar covek, trudio da ne misli vise ni na jednu drugu osobu, i prestao je jedno vreme da se okrece na ulici za lepoticama, znajuci da ce svaka njegova smanjiti njegovu prvu ljubav- Sanju, koju je mnogo voleo. Krajnjim naporom uspeo je u tome, i pola godine Sanja nije izgubila ni jedan milimetar i bilo joj je lepo. Ali na nekoj modnoj reviji, gde su se prikazivale nove haljine za prolece i leto, Vanji se mnogo dopade jedna kratko osisana manekenka, koja ga je stalno gledala. To je, izgleda bilo jace od njega, i Sanja se opet malo smanji. Da se ne bi slucajno izgubila u krevetu, Vanja joj je kupio divan krevetac u kome spavaju lutke I namestio joj ga na noncom ormaricu. Sanja je I dalje volela da se lepo oblaci, ali bilo je tesko pronaci odecu za tako malo stvorenjce, koje je, uz to, bilo I zena sa mnogo ukusa. Sta su radili? Kupovali su lutke Sanjine velicine I presvlacili je u njihove haljine, Niko od gostiju nije vise mogao da razlikuje Sanju od njenih malih prijateljica- lutaka, I to je cesto izazivalo smesne zabune. Kada bi enko usao u sobu bez kucanja I zatekao Sanju I njenog muza u razgovoru, pomislio bi da je Vanja poludeo I da se igra sa lutkama. Ali to, naravno, nije bilo tacno- on je tesio Sanju sto je tako mala, tvrdeci da je voli vise nego pre.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-01-12, 14:29
Koliko se Sanja smanjila za sve ovo vreme, najbolje se vidi po vencanom prstenu. U pocetku, ona je taj prsten nosila na srednjem prstu leve ruke. Ali, kad poce da joj spada, premestila ga je na kaziprst, a onda na palac. Posle izvesnog vremena, nosila je svoj prsten oko zglavka na ruci, kao narukvicu. Ali i to je imalo svojih prednosti : nije morala da kupuje novi nakit, kao ostale zene. Onda su jedanput dosli gosti. Sanja, koja ej bila radoznala i volela da slusa sta se prica za stolom, vozila se na malim rolsuama oko casa sa vinom i zelenih salata, da bolje cuje razgovore. Te rolsue izradio je narocito za nju, jedan sajdzija od najfinijih zlatnih tockica iz pokvarenog sata. I bas kada je okretala okk zdele sa pudingom, podize je sa dva prsta oko struka, neka gosca i stavi na svoj dlan : -Jao, sto je slatka igrackica !- rece Vanji- A gde joj se menjaju baterije ? –Budalo !- viknu Sanja – Ja sam ziva ! Ziva sam ! Ziva ! – Pa, ona ume i da govori !- zacudi se dama- Sigurno ste je kupili u Italiji ? Vanja, koji je primetio koliko se Sanja uzbudila, uze je pazljivo sa daminog dlana i nezno spusti salvetu od batista gde Sanja, posto se sita isplaka, slatko zaspa. Onda je Vanja jedanput leteo avionom i dopala mu se jedna stjuardesa, pa se Sanja opet malo smanjila. Ali i to je imalo svojih dobrih strana ! Posto vise nisu mogli da sviraju klavir u cetiri ruke, kao nekad, Sanja se izvezbala da sama svira svoju omiljenu kompoziciju « Za Elizu », trceci tamo, amo, po klavijaturi i to je zvucalo veoma lepo… Onda se postavilo pitanje kako ce Sanja citati knjige ? u jednoj prodavnici, pri vrhu Bulevara revolucije, Vanja je kupio male merdevine iz nekog rasparenog kompleta olovnih vojnika. Postavio bi knjigu uspravno a Sanja bi, poput molera, uzjahala merdevine, i krecuci se na njima citala red po red. Mada je po godinama bila vec odrasla, sve su je vise privlacile bajke, a narocito ona narodna, o maloj vili. Cinilo joj se da su ona i mala vila po svemu slicne. Kao da je dobila sestru bliznakinju. Vise nije bila usamljena. Ipak, brzo se zamarala od napora i nije uspevala da dnevno procita vise od dva, tri reda. Spustala se onda sa merdevina i sedela u hladu starog dvorca iz bajke. I onda, kako god bi Vanja pogledao ili pozeleo neku lepu devojku, svet je bio sve veci i veci, a Sanja sve manja i manja… -Necu vise da zivim sa vama !- govorila je tuzno. –Suvise ste svi veliki, trapavi, grubi i mnogo vicete kad govorite ! Uz to ste prevrtljivi i neprestano nesto lazete. Ne drzite se obecanja ! Ne umte da bidete verni.idem natrag u svoju bajku! Pred njoj se nalazilo divno, bistro jezero smaragdno plave boje. U jezeru se ogledao zamak, lepi Princ, dvorska svita, konji, konjusari I sve ostalo sto zivi po bajkama. Sanja htede da zakoraci na stazu, sto je vodila ka dvorcu, ali se sudari sa glatkim zidom hartije- sve je to bila samo odstampana iluzija. –Oh, hocu li se ikad probuditi iz ovog ruznog sna!- uzdahnu ona I zaspi na jastucicu za igle. Ali I to je imalo svojih dobrih strana- posto se uverio koliko Sanja voli jezero, Vanja je napunio jednu staklenu zdelu bistro vodom, pa je Sanja mogla da pliva do mile volje, a ponekda je jedrila I na dasci, u cije je jedro duvao njen muz, izigravajuci vetar… Onda, da nekako ubije vreme dok je cekala da se Vanja vrati sa posla, Sanja bi krenula na putovanje, Od dve mrvice hleba napravila bi mali sendvic za slucaj da ogladni, pa je za jedan sat obilzila citav globus peske. Gledala je lavove I slonoce u zarkoj Africi, slusala dzez u Njujorku, druzila se sa pingvinima na Juznom polu, vozila se na sneznoj trojci kroz zavejanu Moskvu… Upoznala je tako mnogo zanimljivih ljudi I naucila vise stranih jezika. I to samo za jedno prepodne! Sto je najlepse, ljudi I zivotinje koje je sretala u setnji globusom, bili su takodje, mali kao I ona I sa njima joj je bilo veoma prijatno, jer nisu nalazili nista cudno u njenom sicusnom rastu. Onda bi se Vanja vracao kuci I ona mu je pricala sta je sve videla I dozivela dok je on bio odsutan. Vanja bi je podigao na svoje rame i slusao price, koje bi mu dovikivala na uvo. Naravno, kao i svi ostali ljudi bez maste, on joj nije verovao ni reci ! Mislio je da je sve izmislila iz ciste dosade. Globus je sa njega bio samo jedna mrtva stvar, cija je unutrasnjost potpuno prazna. Kako se samo varao ! Otvorite svoj globus, pa cete videti sta sve ima u njemu ! Naravno, akos te fina osoba, pronaci cete u globusu i pingvine i dzez u Njujorku i slonove i lavove i sneznu trojku… Ako niste, sta se tu moze- za vas ce unutrasnjost lopte biti jezivo prazna.

Ponekad je Vanja nosio Sanju na svoja putovanja, jer ga je bilo strah da je ostavlja samu kod kuce. Mogla bi je pojesti neka zlocesta macka ili odneti slucajna vrana… Stavljao je Sanju u mali dzep od kaputa, tamo gde se drzi bela maramica. Sanja je volela da gleda svet iz Vanjinog dzepa. Kako bi joj dosadilo, pokrila bi se maramicom i zaspala. Na poslovnim sastancima, svi su mislili da Vanja u tom dzepu cuva neku narocito dragu olovku. Niko nije ni sanjao da mu je unutra prva i najveca ljubav ! Jedanput se Sanja iznenada probudi u sred noci, jer je sanjala nesto ruzno. Vanjin kaput bio je prebacen preko stolice u nekoj nepoznatoj hotelskoj sobi. Vanja, koji je potpunoz aboravio da je izvadi iz dzepa, spavao je za Sanju kilometrima daleko u svom krevetu. Mada se plasila visine, jer je pomalo patila od vrtoglavice, ona se ipak odluci na ocajniski poduhvat : isekla je maramicu na uske trake i povezala ih mornarskim cvorovima, pa se tako spustila iz dzepa na tepih. Pesacila je satima po patosu izmedju nogu od stolica i stola, koje su joj sada licile na dzinovske stubove, obilazila je kao planine visoke cipele i najzad, na smrt umorna, uspela nekako da se popne do Vanjine glave na jastuku i da mu se cvrsto uhvati za lancic oko vrata. Taj lancic Sanja mu je poklonila za dvadeseti rodjendan. Sada je to za nju bio lanac slican onome sa neke velike dizalice ! – Hej, pa to si ti !- rece Vanja zevajuci, kada se ujutru probudio- Zar nisi ostala u dzepu ? –Molim te, ne govori tako glasno !- zamoli ga Sanja- Plasim se da ces me oduvati... Tog jutra smanjila se za milimetar i po, jer je Vanja sanjao Mis Jugoslavije za tu godinu. Ali i to je imalo svojih dobrih strana ! Sada je Sanja uvek bila uz njega, umesto priveska na lancicu… I vise se nisu razdvajali.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-01-12, 14:30
Onda se Sanja toliko smanjila da je Vanju bilo strah da je slucajno ne zgazi na tepihu, kada se kasno vrati kuci sa nekog provoda. Stajao bi u vratima i paleci svetlo, vikao : -Sanjaaaaaa ! Sanjaaaa ! Gde si ? Javi se !- Ku-ku ! Ku-ku !- zapevala bi drvena kukavica iz starog zidnog sata, ciji bi mehanizam Sanja pokrenula, cim bi ga cula da dolazi. Ona se, naime, uselila u kucicu za ptice i lepo je uredila na svoj nacin. Imala je unutra sve sto joj treba. –Gde si bio do sada ?- pitala je Vanju. – Bio sam na nekom dugom dosadnom sastanku…- lagao je opet, znajuci da ce se od svake lazi Sanja opet malo smanjiti. I smanjila se. Ali to je bilo jace od njega. Ipak, i to je imalo svojih dobrih strana ! Sada je Sanja postal toliko mala da je mogla jahati na zutom kanarincu. Letela je na njemu, kada je bilo lepo vreme, upravljajuci malim uzdama. Najvise je volela da slece nedeljom na pijacu Zeleni venac, tamo gde su se prodavale ptice. Sletala je na kaveze i otvarala vrata, oslobadjajuci kanarince, stiglice i raznobojne papagaje… Jedanput je Sanju slucajno snimio fotoreporter velikih ilustrovanih novina i njena slika na kanarincu se javila na naslovnoj strani. Onda jednog dana Vanju poseti direktor sirkusa « Evropa ». Trazio je da Sanja nastupa u njegovom programu, jasuci na zutom kanarincu, ali Vanja nije dao. –Zasto ?- cudio se direktor cirkusa.- Pa, zaradicete velike pare i bicete strasno bogati ! –Zato sto je volim !- odgovorio je Vanja I Sanja prestade da se smanjuje citavih nedelju dana, sve dok on ne ode na veceru sa jednom poznatom lekarkom, koja je, navodno, mogla lekovima da poveca Sanju za citavih pola metra. Ne znamo sta je bilo na toj veceri izmedju njih dvoje, ali vec sutradan, umesto da raste, Sanja opet poce da se smanjuje. I smanjivala se, smanjivala, sve dok ne postade nevidljiva golim okom, i to vise nije imalo svojih dobrih strana.

Onda je Sanja zauvek nekuda iscezla. Niko ne zna kuda ? I tek onda, kada je vise nije bilo, ona poce strasno da nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsecala na nju… Njene lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je putovala, lavovi u zarkoj Africi, dzez iz Njujorka, ruske pesme, prsten, male rolsue, sve… Jednostavno, Vanja nije znao kako da nastavi zivot bez nje. Sve one lepotice za kojima se nekada okretao na ulici, za kojima je ceznuo i koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo, suvise velike i ruzne. Uz to, smetalo mu je sto vicu kad govore. Sada je ceznuo samo za Sanjom. Osecao je da se nalazi negde blizu njega, samo nije mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povecalo, pa cak i mikroskop- Sanja kao da je propala u zemlju ! Dok ga je jos sluzio vid penjao se na krov kuci i trazio je na nebu.

I zamislite sve zvezde iz Sanjinog jata ponovo su bile na broju ! Mozda je ona njena tamna zvezda na kolenu, koja se godinama pretvarala da je mladez, odvela Sanju natrag, na nebo ? Ko zna ? Vanja onda poce da je trazi u bajkama i svi su se cudili sta jedan star covek trazi u knjizarama po odeljenjima za decu ? Trazio je po ilustracijama, prevrtao i okretao listove, ali nikako nije mogao da je pronadje. I znate sta ? On je jos uvek trazi… Lako cete ga poznati po tome sto uvek ide pognute glave, polako, korak po korak i gleda pred noge da slucajno ne zgazi Sanju. Svi oni, koji traze nesto vazno, nesto dragoceno, nesto sto sud avno izgubili, kroacaju na isti nacin. Poznacete ih po tome sto ih na ulici nista drugo ne zanima : samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traze, traze…

A mozda je Sanja jos uvek sa Vanjom? Mozda je toliko sitna, kao najsicusnije zrnce zvezdane prasine zalutalo na planetu Zemlju ? Mozda mu je u kosi, u uhu, mozda mu je u zenici oka, pa mu zato svetle oci : mozda je zaista tamo, samos to on to ne moze da zna ?

Raquel
29-01-12, 03:41
One noci uoci njegovog odlaska, nije, uprkos obecanjima, dosla u njegovu sobu. Bila je dovoljno zena da bi zelela da oteza bol rastanka, da doprinese da taj bol duze traje.
Shvatila je sasvim jasno da ga silno voli, i da ne moze da se pomiri sa tim da ga vise nikada ne vidi iako je njena ljubav vec spoznala i savladala nestajanje voljenog, sopstvenu smrt. Ova misao, tako jasno izrazena u njenoj svesti, davala joj je ogromno preimucstvo nad njim - jer on se jos uvek davio u uzburkanom moru svojih nelogicnih i zanosnih emocija, zudnje, obzira prema samom sebi i svih drugih decijih bolesti ljubavi kojoj rastu zubi, dok je ona vec crpela snagu i samouverenost iz same beznadeznosti svog slucaja. Gordost i inteligencija, dali su joj novu i neslucenu snagu. I mada je jednim delom svoga bica zalila sto on tako brzo odlazi, mada se radovala sto on pati i bila spremna da ga nikada vise ne vidi, ipak je znala da je vec njen i paradoksalno, bilo joj je gotovo lako da se od njega oprosti.

Oljce
29-01-12, 12:33
Da mogu dala bih ti jos jedan rep... Da, to je to!

somewhere-else
30-01-12, 22:30
Znam, ti imaš Njega, ja imam Nju. I ovo naše je nemoguće. Ali se ja i dalje bez tebe ne mogu snaći.
Kad te ne vidim, mislim da mi je Ona sve. Ali čim se ti pojaviš, Ona postaje nevažna naspram tebe.
I, nikad to nećeš znati. Ako nekad i pročitaš negdje ovo i prepoznaš se, pravi se da nisi. I ako ikad saznaš koliko mi značiš, povrijedi me, otjeraj me od sebe. Jer ja nemam snage da sam odem.
Previše nas stvari dijeli. Da se bar nismo nikad ni sreli.

Beli vuk
31-01-12, 09:01
Kad bih znao da ti ne kvarim raspoloženje ne bih prestajo da se kupam u tvojim ........jer ste zanimljivi i
interesantni, bar za mene.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
31-01-12, 17:28
Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj…
Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće…
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna…

Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se… Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć…
Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta? Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao…

Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona…
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana… Pola jedan, jedan ili pola dva? Svašta je to moglo da znači… Ali svejedno… Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak… Dobra mera vremena izmedju nas… Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno… To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra… Njen kofer, na kraju krajeva… Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim… Do pepela se i stiže jedino preko vatre…

Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće… i onda će znati… Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije… Uzdahnuće, verovatno… Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi… Biće sama , nadam se…
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina… Tišina… Da…
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju… Kada je konačno nadjem…

somewhere-else
01-02-12, 20:54
Ne lupa mi više srce kad me nazoveš. Valjda to tako ide. Valjda sam se jednostavno već odavno umorio. Ne brini i dalje si mi draga, ali onoliko koliko mi je drag neko koga sam davnih dana pustio. Tek onoliko da ponekad poželim da čujem da si sretna.

sparco
03-02-12, 13:49
Sićušna, krhka, obnažena i leđima okrenuta prema zidu. Takva je bila kad ju je prvi put ugledao u tom jedva osvetljenom sobičku. Nikad ranije nije video nešto slično, za sve svoje godine. A ako poživi još godinu dana, ućiće i u desetu deceniju. Sve bi pre toga dao da tu usnulu devojčicu u javnoj kući prvi napravi ženom. Ali se onda jednostavno zaljubio. Prvi put u životu. Devojčica je sve vreme spavala. On je samo poželeo da, usled konačne ljubavi, samo bdi nad njom.

Oljce
03-02-12, 14:56
``Samo ja znam kako je strasno biti voljen i ostavljen i kako je voleti i otici``

somewhere-else
03-02-12, 18:25
„Ko ti je ta klinka, macane?“ Svakodnevno je slušao te riječi dok je prolazio gradom sa djevojkom duže kose, boje kestena i dubokih smeđih očiju. „Nije niko, bolan, jaranica“, tiho bi rekao, malo se udaljavajući od djevojke kako ne bi čula. Ali nisu bili prijatelji, dugo su se otprije znali samo što im se tek tad zapalila iskra u srcima i spojila ih. Privukla ga je njena skladna građa, u početku.. Kasnije su to bile male sitnice, čak i mane. Često bi se viđali i svaki put osmijeh na oba lica bio je zaljubljeniji.. i zaljubljeniji.. i zaljubljeniji.. Pozdravljali su jedno drugo strastvenim poljupcima, a opraštali se dugim zagrljajima. Ljubav se rasplamsala. On je bio ponosno muško, mangup u duši. Nikada nije volio, duga veza mu je bila stran pojam, ali ona.. ona mu je svaku lošu misao okretala. Zavolio je, tako jako, tako snažno i očima zamazanim ljubavlju prepuštao se njenim usnama tako lako. Naslijedila je i prva svađa, prvi ubod u srce prepuno njenih lijepih riječi. Ljubav nije nestala, ali je ponos počeo polako izlaziti na sve pore njegovog tijela. A znate kako kažu, muško je to, od njega ponos jači je. Shvatio je da je zavolio i digao ruke, svjesno je pustio da ode. Pustio je svoj mali cvjetić koji ga je svakim danom činio sretnim i vraćao mu osmijeh na lice. Kukavica! Prava muška kukavica. Ona je patila, noćima se borila sa suzama, danju sa osmijehom koji nije htio na njeno lice. Nije mogla da podnese taj gorki ponos koji je vladao momkom njenih snova. Dani su prolazili, rana je polako zarastala ostavljajući svu svoju bol u dubokom kutku srca koji bi kad-kad izašao tek da istjera dvije-tri suze. On se kasnije pokajao ali kasno.. prekasno.
"Ne smij se onome ko zbog ljubavi izgubi ponos, već onome ko zbog ponosa izgubi ljubav jer nije isto čovjek u pustinji kao pustinja u čovjeku!"

somewhere-else
07-02-12, 16:23
Idi za njom. j*** te, nemoj samo sediti i čekati da ti se javi. Idi za njom jer je to tačno ono što trebaš raditi ako nekoga voliš, umesto da čekaš da ti da neki signal koji možda nikad nećeš dobiti. Ne dopusti da ti se ljudi prosto dešavaju, ne dozvoli da se ona prosto dogodi jer ona nije usrani TV šou ili vremenska nepogoda. Ljudi nisu predmeti koje možeš uzimati ili premeštati kako ti je volja. Ljudima treba dokaz da voliš tako što ćeš uraditi lude stvari zbog kojih ćeš možda i zažaliti, ali ćeš ih ipak uraditi. Umesto da joj slinaviš preko telefona o ljubavi, umesto da postavljaš patetične statuse na Fejsbuku, umesto da budeš ono što drugi očekuju da budeš, budi jednom svoj. Rizikuj. Ispadni totalna budala. Dokaži veličinu svoje ljubavi na jedini ispravan način na svetu – tvoj lično. Pokaži da si ranjiv jer je to jedino što nas sve povezuje. Idi, budi s njom, umesto da čekaš.

BLACK_MAGIC_WOMAN
07-02-12, 20:43
Kad razmišljam o tebi obuzima me nježnost
veća nego što mogu podnijeti, ponekad,
i zato šutim promatrajući te dok me ne vidiš
i, kao da je kraj godine, bilježim svakog dana
od čega se sastojiš, uplašen da nesto nedostaje;
najprije ti čitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, čelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk djevojčice koja plače,
oblina trbuha poput hljeba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje već skriva sjena. Ali ja zatvaram oči
jer ti se stidiš i poželim da te čuvam
kad padne veče, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvom prozoru ne uzima više zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svjetlo, u tami ne mogu te odvojiti od sebe sama.

PABLO NERUDA

the_sacrament
08-02-12, 23:49
" Kako malo znaju ljudi koji misle da se ljubav rađa dugim poznavanjem i stalnim boravkom zajedno! Istinska ljubav je čedo duševnoga razumijevanja i ukoliko se to razumijevanje ne postigne u jednome trenu, neće ni za godinu, niti za vijek jednog naraštaja. "

Artemis
11-02-12, 18:33
Ništa ne greje oči više od dragoga lica,i ništa tako dobro ne umanjuje strah od ništavila,nego uzvraćena ljubav.
M.Popović.

the_sacrament
11-02-12, 18:36
Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile prave, a ne plastične.
Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.
Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?
Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paučine. Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva jedva vidljiva zlatna kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridržavala je okovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.
Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?
Prošla je pokraj mene ne primetivši me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.
Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje? Da li je neko ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?
Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?
Ili je to bila Snežana kojoj su dojadili pijani patuljci?
Ali, zašto je plakala?
Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom?
Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala one noći.

somewhere-else
11-02-12, 20:35
Vrati se ti u svoj dan. Izvini što sam te na kratko ukrala. Trebao mi je neko za zagrljaj, za VOLIM TE. Pomislila sam na tebe. Ne znam zašto. Možda grešim, možda nisi ti. A možda te ukradem još koji put. Neka, nema to veze sa tobom, nego se plašim da budem sama, ponekad. Ma smešnih stvari se plašimo ; mraka, buba, senki. Plaše me osećanja, plaši me da sledeći put nećeš dati da te ukradem ni na trenutak. Pitam se kome poklanjaš ostale trenutke svoga dana. Ne, ne ćelim da ih kupim. Meni je dovoljan samo jedan, nadam se da rezervacija još važi. Samo sam radoznala. Pitam se, da li u nekom od njih pomisliš na mene, ponekad? Zaboravi, i ja svašta pitam. Ma reči pokvare sve. Bolje da ćutimo. Kad si već tu, zagrli me jako, najjače. Sad ću da otvorim oči.

.......

Beli vuk
11-02-12, 20:48
Budućnost ljubavi jeste istinska ljubav - veličanstvena, divna
ljubav koja ne donosi bol, već radost...

lunar
12-02-12, 18:03
Press Online
12. 02. 2012
VODIČ ZA ŽIVOT... DRAGOSLAV BOKAN
Volim, dakle postojimTreba nam ljubav. Svima i bezuslovno. Znali to ili ne, slagali se s tim ili ne, verovali u mogućnost ljubavi (a nakon svih dosadašnjih iskustava) ili ne, sasvim svejedno. To je suština svih suština, onaj raskošni zlatni okvir naše (svakodnevicom sputane) sudbine. Srećni podsetnik na to da život nije samo prosti zbir dana i noći, svih naših uspeha i neuspeha, onih ostvarenih i neostvarenih ambicija
http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2012/1/9/171876/bokan.image.jpg

Ljubav je inicijacija u viši oblik postojanja, uski prolaz u „rajkoliko" stanje duše, poslednja i neosvojiva odstupnica od svega onog što glumi život a to u stvari nije. Uostalom, ljubav je uslov i svakog iskrenog patriotizma, jer kako braniti nešto ako to prethodno niste zavoleli, iskreno i bez ostatka. Kako voleti Boga i biti zaista religiozan ako u srcu ne umete da probudite i osetite impuls nezadržive ljubavi prema svom istinskom Tvorcu, prvom Roditelju? I kako imati prijatelje ako ne umete da volite i ne prepoznajete ljubav, njenu moć i isceliteljsku snagu? Kako biti otac ili majka ako niste svaki svoj pokret već unapred „onežili" i ublažili, da bi vaše dete osetilo to da prema njemu osećate ono jedino što mu je zaista potrebno - a to je ljubav? Kako se uopšte osetiti živim ako kroz vaše arterije i vene, kožu i meso, nerve i kosti ne teče ljubav, ne juri, u talasima, neizdrživi nagon za romantičnim i strasnim voljenjem, bez ostatka i ma kakve kalkulacije?Da bi se oljudili i očovečili neophodno je da probudimo ljubavni instinkt u sebi. Da konačno naučimo kako je svaki naš pogled tragično kratkovid i zamućen, ukoliko na vrhu nosa ne držimo one nevidljive naočare sa ljubavnom dioptrijom. Jer je veoma, veoma komplikovano civilizovati i stvarno pripitomiti sve ono divlje u sebi bez neophodne pomoći ljubavnog osećanja sveta. I ne može se govoriti o bontonu, džentlmenskom ponašanju, saosećanjima i solidarnosti, o romantičnim viteškim idealima, istinskom fer-pleju i asketskom suzdržavanju od urođene nam zverolike, mesožderske sebičnosti - bez potpune spremnosti na ultimativni, ljubavni način života.
I sva funkcija kulture i umetnosti u istoriji ljudske vrste je najviše u jednoj svojoj (po meni i najinteresantnijoj) dimenziji, kroz neumorno razvijanje i negovanje „umetnosti ljubavi": najneobičnije i sigurno najčudesnije od svih umetnosti. Umetnici ljubavi lako postaju i veliki pesnici (od Dantea do Vajlda i Cvetajeve), reditelji (od Frenka Kapre do Džejmsa Ajvorija i Entonija Mingele), glumci (od Burejeva do Alena Delona i Rasela Kroua), slikari (od Leonarda do Đure Jakšića i Tamare de Lem*****) i pevači (od Net King Kola do Robija Vilijamsa i Majkla Bublea), isto kao i zavodnici, magovi ili državnici. Ljubavni dar (talenat za ljubav i voljenje) je nepresušni izvor svih nam potrebnih rešenja, pouka i odgovora, naš savršeni anđeo-čuvar i najverniji pratilac. Oni koji su zaista voleli svoju zemlju, ideju ili ženu postajali su prosto nepobedivi (često i nevidljivi), nedostižni i nesavladivi za sve svoje neprijatelje. Njihovo držanje bi već unapred ispovedalo spremnost za borbu na život i smrt - za to da se oni, takvi, neće nikada predati, nikada i ni pred kim kapitulirati. Jer jedino tu, gde je naša ljubav poslednje uporište i zadnji položaj, nema kukavičluka, jadnih kompromisa i užasne slabosti (nedostojnih naše besmrtne duše).
Kada osetite onu „toplinu" u pogledu i držanju svog sagovornika, doktora, poznanika, učitelja... odmah spuštate gard i postajete otvoreni za njihovu reč, dijagnozu, recept, savet ili pitanje. Samo se tom i takvom toplinom može objasniti mnogo koje pomirenje, neočekivani (onaj pravi, neiznuđeni) potez i iskreno izvinjenje koje ama baš niko nije mogao ni da nasluti. Ta toplina koju u sebi imaju i sobom nose najveći (http://www.popboxads.com/server/campain.php?utm_source=popbox&utm_medium=cpc&utm_campaign=popbox&idR=21398&oglId=920&mId=231&burl=pressonline.rs&t=1329063629&sc=a05ff298a3bdbc45205c324e4c9f9c2a&dl=1) živi majstori ljubavne inicijacije svih vremena - svi ti večni zlatni dečaci (prerušeni u frajere) i devojčice (maskirane u fatalne zavodnice) - obara s nogu i spasonosno omogućava ozbiljno skraćenje svih ujediniteljskih, svih mirovnih i uistinu pozitivnih društvenih i ličnih procesa.
Dakle, da ponovimo: ljubav je preduslov za pravo, dovoljno kvalitetno i trajno osećanje zajednice, svih vrsta.
Ni sa svojim parom, ni sa svojom porodicom, ni sa svojom nacijom, a kamoli sa svim ljudima koji nas okružuju, ne možemo da ostvarimo neposredni i stvarni kontakt, ukoliko nismo prethodno ljubavlju ispunili svoje biće, sve svoje duhovne organe, svaki milimetar svog postojanja. Zato je i skovan onaj genijalni (srednjovekovni) teološki pojam: UM SRCA. Jer se samo „umom srca" i najčešće nepogrešivom ljubavnom intuicijom može razumeti sve ono što nikakav hladni razlog i „samo ljudski" (dakle „neljubavni") razum ne može razumeti, a kamoli ispravljati i popravljati.
„Umom srca" se odmah, u trenutku, može razumeti nastanak sveta i njegova iskonska lepota. On nam daje šansu da progledamo, slepi, svojim duhovnim očima. Da dodirnemo uzbudljivu tajnu postojanja samom svojom (ljubavlju ispunjenom) dušom.
Zato je najveštiji i najopasniji đavolov trik unižavanje i ismevanje ljubavi, neverica u njenu moć, bežanje od njene lekovite snage i uvek blagotvornog uticaja. Zna Nepomenik da se bez žive vode ljubavi u našem srcu odmah stvara pustinja, koja će ubrzo zatrpati sve ono što je nekada cvetalo, pevalo i pulsiralo u nama. I zato se Veliki Kušač toliko trudi da obesmisli svako pominjanje ljubavi, a kamoli veru u njenu suštinsku važnost. On se stalnim umnožavanjem i falsifikovanjem onog što je nekada bilo ljubav (a sada liči još samo na njenu uvredljivu karikaturu) upinje da u nama izazove otpor i nelagodnost pri samom njenom pominjanju. Kao da je ljubav samo za decu, infantilne, nedovoljno uspešne i neozbiljne ljude - i ni za koga drugog. Kao da je to nešto što isključivo pripada sentimentalnim sanjarijama šiparica, popularnim petparačkim pesnicima i roze omotima jeftinih bombonjera. Kao da postoji išta drugo toliko važno i svima nam neophodno - a da nije ljubav. Kao da nas išta drugo osim nje - osim neugasivog plamena iskrene ljubavi - može spasti i obezbediti nam mesto u večnosti.
Zato počnite da vežbate sve svoje „ljubavne instinkte", odmah i bezuslovno, s kim i kako god stignete.
Ne dopustite da vam život promakne, kao san, a da ga i ne osetite.
Volite!
Budite ljubav.

intoxicated
13-02-12, 01:51
Zaista sam je voleo. Uživao sam u njenim nežnim dodirima.
Mogao sam da ispunim srce sjajem njenih očiju, sjajem koji nadmašuje sjaj zvezda.Voleo sam da ušuškam njen pogled u najtamnije i najtoplije delove svog razbenog srca. I dok sam krvario , ona me je volela.
I dok sam disao , ona me je čuvala. Sada to izgleda tako daleko, jedina.

ocean soul
13-02-12, 23:15
A možda me i jeste strah da se opet zaljubim, da opet zavolim, i opet sve to izgubim.
Ćutke se privila uz toplinu mog grudnog koša. Mogao sam osjetiti kako prestaje drhtati, iako je temperatura i dalje bila ispod nule. Vjerovatno se tu, uz mene, osjećala sigurno, osluškujući ubrzane otkucaje moga srca. Čudno je to, kako ni jednu drugu nisam mogao zavoljeti, kako ni zbog jedne druge moje srce nije lupalo tako jako, kao što je slučaj sa njom. Znam da ta djevojka vrijedi, da je moram čuvati i da ću biti prvoklasni idiot ako je pustim da ode.

Beli vuk
14-02-12, 10:24
Društvo ne ignoriše starca ako posjeduje lovu ili duhovitost,ali starac ne može imati drskost i moć kao duhovita ljepotica.

Beli vuk
14-02-12, 11:17
"Žena, sreća i vjetar kratko traju"
buda

E ovaj Andrich je bio skroz otkachen ha..
"U svakoj ženi ima đavo koga treba ubiti ili poslom ili rađanjem, ili i jednim i drugim; a ako se žena otme i jednom i drugom, onda treba ubiti ženu."


Preterao je, i ja ne mogu priznati ovu izreku .

ocean soul
15-02-12, 20:00
‎"Bili smo pravi, ali je vrijeme bilo pogrešno. Nisam bio savršen, al' stvarno sam te volio. Bez glume i lažnog sjaja, ali sa previše ponosa."

the_sacrament
15-02-12, 20:32
Kada te nema jer tako hoću
zaledim osmeh. U sebi kažem ime.
Udahnem duboko i pomislim:
tako mi nedostaješ.

vikky
15-02-12, 22:53
Beznačajni sex, onaj za utjehu.. stara postelja, dobro znana. Cigara u jednoj, čaša viskija u drugoj ruci. I jedna znana glava na jastuku pored njene. Muk,tišina. Bez nepotrebnih riječi, takve su potrošili odavno. Pa i one potrebne, ako ćemo iskreno..Tek se povremeno sretnu njihovi pogledi, izgubljeni, upitni..
"Gdje smo pogriješili?" pitao je. Bespotrebne rečenice, bespotrebna pitanja.. opet.
"Ni
smo znali ćutati kad je trebalo", reče mu i povuče još jedan dugi dim..
"Zašto smo onda opet tu? Na istom mjestu, zajedno?" opet pitanja, teška, neodgovoriva pitanja. A tako je željela da šuti, da samo šuti..
"Zato što si sve ono sto jesam, a ne želim da budem. Zato što sam sve ono sto želiš, a ne znaš da imaš.."
Okrenula se prema njemu, polupijani poljubac mu prlijepila za usne, otvorila oči i pogledala u njegove bezizražajno zelene. Maknula je kažiprstom uvojak sa lijevog oka. Na taj mali, intimni čin je još uvijek imala pravo.
"Al' čemu riječi kad više nema nas." reče i tijelo opet postavi na njegovo. Protiv svega je mogla, al' protiv želje za njim..tu je bila bespomoćna. "Ali ti.." krenuo je da priča, ali mu je zapušila usne poljubcem i tijelo čvrsto pritisnulo uz njegovo. Možda je željela, ali nije smjela čuti te riječi. Riječi koje bi je ponovo vratile na početak. Jer sve dok ne kaže Te riječi, mogla se nadati da više nije njegova. Kao što odavno on više nije bio njen..

Raquel
16-02-12, 13:48
Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav.
R.Tagore

Kad pripadam tebi, tad konacno potpuno pripadam i samome sebi...
Mikelandjelo

''Dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina,
to nije nista ozbiljno. Ali kada ga pocnemo ljubiti
zbog njegovih mana, onda je to ljubav.''
Sacha Guitry.

Ljubav je dovoljno strpljiva da izdrzi mane koje ne mozemo izleciti...
J. Jelinek

"U ljubаvi je nаjlepše dа se sаnjа,
čekа i dа se čuvа tаjnа.Ko nije prošаo kroz to - nije voleo. Ko nije
sposobаn dа se žrtvuje nemа dаrа zа ljubаv.Ko nije pаtio i plаkаo - nije
voleo." Desаnkа Mаksimović

Veruj ljubavi i onda kada zadaje bol! Ne zatvaraj svoje srce!
Tagore

Ljubav nije nista drugo nego otkrivanje sebe u drugima i uzitak u tom prepoznavanju.

Ona je trcala u susret zivotu, on je brojao korake prema zalasku sunca.
Ona je znala sto je ljubav, on je poznao tugu.
Ona je voljela njega.
On nju jos vise...
Bili su ona rijec koja je jos malo ljepsa od savrseno. Bili su bajka...
koja nikad nije prosla tu magicnu granicu izmedu proslog vremena i sadasnjosti.
Zato jer je bajku i stvarnost nemoguce spojiti.
Osim u snovima...

Ljubav je prepoznati čoveka kakvim ga je Bog zamislio, a roditelji nisu učinili.
Marina Cvetajeva


LJUBAV SE RADJA IZ ZNATIZELJE, A TRAJE IZ NAVIKE.
M. Bontempeli

Ljubav udari često tamo gde ne treba.

:moon:

the_sacrament
17-02-12, 00:22
Gde je to živela, gde se to skrivala?! Što je nisam video pre...
Koga je ljubila, koga je snivala?! Nekakve folere - mrzim ih sve! :)

vikky
18-02-12, 03:55
Zaboravila me?
-Ne, prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za čim da žali, izgubila je ono što nikada nije ni imala, osjetila, nekoga kome ne znači ništa, a vjeruj mi, prijatelju, ti si izgubio osobu koju je ona sanjala da će sresti u tebi, koja te razumije, podržava, i koja ti vjeruje.

ocean soul
18-02-12, 19:56
‎''Suviše različiti da bi se voljeli. Suviše slični da bi se mrzili. Suviše navikli jedno na drugo da bi se rastali, a suviše jedno drugom važni da bi prijatelji ostali.''

vikky
18-02-12, 20:01
‎''Suviše različiti da bi se voljeli. Suviše slični da bi se mrzili. Suviše navikli jedno na drugo da bi se rastali, a suviše jedno drugom važni da bi prijatelji ostali.''

Dugujem reputaciju... :)

Njoj je lakše ugoditi nego je ukrotiti... I tako... Pokušao sam na one načine koji se obično nazivaju "lepim"... Znaš već? Strpljenjem... Poverenjem... Tolerancijom...ostala mi je još tvrdoglavost, ništa više... Pa da vidimo... Ako je krto, slomiće se... Ako nije, poviće se... Nema tu puno kombinacija...

the_sacrament
18-02-12, 22:26
Oboje smo nosili na lančiću
po polovinu jedne davno polomljene tajne,
ali nismo pokušavali da je sastavimo.
Ko zna zašto
ta je tajna lebdela
nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena
kao ukleta lađa...

puppy
18-02-12, 23:56
"Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz:sloboda postoji jedino kada je prisutna ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseca slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim. U ljubavi niko nikoga ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca i ne mozemo drugog da krivimo za to. Niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je."
(Jedanaest minuta)

"Ljubav nije u drugome, vec u svakom od nas i mi je samo u sebi budimo. Medjutim, da bismo je probudili, potreban nam je drugi. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga s kim cemo deliti svoja osecanja."
(Jedanaest minuta)

"U zivotu ima stvari koje, bez obzira iz kog ugla ih posmatramo, ostaju stalno iste, vrede podjednako za sve ljude. Kao, na primer, ljubav"
(Veronika je odlucila da umre)

"Iz razlicitih priroda radja se ljubav. Iz suprotnosti ljubav crpe snagu. Kroz sukobe i preobrazaje, ljubav se cuva."
(Zahir)

"Ljubav je divlja snaga. Kad pokusavamo da je ukrotimo, ona nas unistava. Kad pokusavamo da je zatocimo, ona nas zarobljava. Kad pokusavamo da je razumemo, ostajemo izgubljeni i zbunjeni."
(Zahir)

"Ljubav je bolest od koje niko ne zeli da ozdravi. Koga ona napadne, taj ne zeli da se spase, a ko pati ne zeli da se leci."
(Zahir)

"Ljubav je nesto sto pokrece inteligenciju i kreativnost, nesto sto nas prociscava i oslobadja."
(Zahir)

puppy
19-02-12, 00:10
http://i789.photobucket.com/albums/yy172/zvuk_tisine/hello/ruza.jpg

rock'n'rolla
19-02-12, 00:37
Ukrascu tvoju senku,obuci je na sebe i pokazivati svima.Bices moj nacin odevanja svega neznog i tajnog.Pa i onda kad dotrajes,iskrzanu,izbledelu,necu te sa sebe skidati.Na meni ces se raspasti.Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duse.

vikky
19-02-12, 14:41
‎"Druže, čuvaj je se. Takve su ti najgore. Imala je slomljeno srce, do kraja smrskano. Od toga se nikada nije oporavila. Nije više osjećajna djevojčica, sad ne preže ni pred čim. Lomi, gazi sve što joj se nađe na putu. Jednom je voljela i zaklela se da više nikad neće... I nije zavoljela. Od tada, više nikada. "

ocean soul
19-02-12, 15:01
:)

Ljubav nije gledati jedno u drugo, nego gledati zajedno u istom pravcu.

vikky
19-02-12, 22:21
Za kratak vremenski period, on je postao centar njenog života. Zavisnost. Ne, nije mogla poricati da je zavisna od njega. Ali, da li je to ljubav? Da li je ljubav to kada se neki muškarac stalno vraća u tvoje misli? Kada neke sitne detalje svoga dana počinješ da vezuješ za svoja razmišljanja o njemu? Kada čuvaš neke sitnice da ih podjeliš sa njim?

ocean soul
20-02-12, 15:00
:)

Još uvijek te tražim po ulicama davne prošlosti. Tražim onu sreću, koju sam samo s tobom imao. Tražim nekog ko će bar približno probuditi onaj osjećaj u meni, kako si samo ti znala. Osjećaj da neupitno pripadam tu. I tako hodam dalje, u nadi da ću te sresti. Ali, nema te. Ni tebe. Ni one naše sreće. Ni starog osjećaja.
Prokleto fališ...

Raquel
20-02-12, 16:41
'Nadao sam se da ćeš ti učiniti
ono što nisam ja.
I ja bih volio da to učini neko drugi.
I svi ljudi isto tako. Zato i ne činimo ništa.''

M.Selimović

ocean soul
21-02-12, 15:40
Jednom me neko pitao:" Nedostaje li ti? " Nisam odgovorio, okrenuo sam se, otišao i tiho šapnuo:" Previše".

the_sacrament
21-02-12, 20:22
"Mirišem je kao cvijet:
miris čist i drag.
I znam da mogu sve u životu, s njom.
Držim je na rukama i njišem je polako,
polako, da je odvojim od svijeta, od straha,
od ružnih sjećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje,
u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem.
I osjećam se kao gospodar svijeta... "

Beli vuk
21-02-12, 23:44
Trebalo bi da imamo zemlju k'o grumen
Veličanstvenog sunca
I zemlju mirisne vode,
Gde je sumrak tanani, šareni veo,
Zlatan i rumen,
A ne ovu zemlju gde je život leden
I sveo.

Trebalo bi da imamo zemlju drveća
Čije su krošnje kao visoke grive,
Čije su grane krive
Otežale od brbljivih papagaja,
Blestavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su sve ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju milina,
ljubavi i radosti i vina
Uz pesmu i smeh,
a ne ovu zemlju gde je radost greh.

Langston Hughes





Riječ zemlja koristimo i za našu planetu i za tlo po kojem hodamo. U ranija doba korištena su i druga imena kao Gaia i Tellus. Gaia je bio naziv za božicu iz grčke mitologije (i znači Majka Zemlja). Tllus je opet ime za istu božicu ali u rimskoj mitologiji iz bs.wikibooks

Sada znamo i to da treća je Božica ,:positive: a koja je srednja od njih tri:positive::positive:

rock'n'rolla
22-02-12, 02:24
Nisam osecao da diram u tudje ni kada te prvi put videh i pozeleh.
Oduvek si bila moja vise nego sto sam ja svoj i vise nego sto si i sama svoja.

Zlobnica
22-02-12, 02:37
Naucila sam da gledam svijet tvojim ocima, toga dana sam vidjela sebe, vidjela sebe onakvu kakva zaista i jesam,
onakvu kakvom me ljubav cini,
vidjela sam dijete spremno na sve, srecno, bezbrizno, zasticeno...
vidjela sam djevojku nasmijanu, sigurnu...
vidjela sam zenu lijepu... voljenu...

vikky
22-02-12, 04:17
Pogledao ju je nežno, brižno, u tom pogledu više nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove, ali odjednom je bila sretna što ga ima barem ovakvog… Samo, jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novčanice ljubavi…

Zlobnica You must spread some Reputation around before giving it to Zlobnica again. Uuuh :)))

ocean soul
22-02-12, 19:42
Milovao sam je onako strasno, kao sto najbolji muzicari sviraju svoj instrument.
Pozeleo sam da sam joj i prvi i poslednji muskarac!
Znam,sebican sam, ali kad je ona u pitanju,ja nemam drugog izbora!
Ne zelim to nazvati ljubavlju, i ne zelim uopste davati ikakvo ime ovom mom osecanju prema njoj!
Nije to ni zelja,ni strast ni zaljubljenost ni ljubav!
To je samo osecaj koji me ispunjava!
Nema imena!
Dobro, mozda bi njeno ime najbolje opisalo ono sto osecam...

vikky
23-02-12, 19:27
‎"I nisam očekivala ništa bolje, ali sam mislila da smo drugačiji. Nisam vjerovala riječima, ali sam mislila da vrijede. Nisam te držala čvršće nego što je trebalo, ali ti mene nisi držao nimalo..."

puppy
23-02-12, 23:43
'Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.
I sve će lepo s tobom umreti.... I svakog će proleća krovovi dugo plakati suzama okopnelog snega.'

Mika Antic

the_sacrament
24-02-12, 01:23
Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju.
Nekad prvi žutokljunac republike,
danas - mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.
Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.
Ti me svakako razumeš:
sve je,
sve je
sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali ja,
koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.
Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
kao da znaju za nas.
Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.
Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.
Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.
Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima....

ocean soul
24-02-12, 20:24
:)


Šta poslije ljubavi ostane? Telefonski broj u memoriji telefona, koji s vremenom izblijedi, sve dok ga jednog dana ne osjetim potrebu pobrisati. Lozinke od raznih računa kao kombinacija mog i njenog datuma rođenja. Ostanu i neke pjesme koje me sjete na nju, i neka mala praznina u srcu kad negdje u pozadini zasvira neka balada. Ostaju i neke ulice kojima smo skupa prolazili, koje još uvijek u svojim zavučenim kamenjarima skrivaju njene mirise. Ostane i njen miris u nosu, i danas toliko intenzivan da ga tražim u svakoj zeni koja pored mene prođe s njenim parfemom; osjetim ga na kilometre. I neke stare poruke u inboxu mail-a, koje mi je žao pobrisati jer su svjedoci jedne velike ljubavi. 'Pa zar sve ljubavi na vrijeme prekinute, nisu velike? ',
Ostaje i pokoji pogled slučajnog prolaznika koji više ne vidi tvoju ruku u mojoj ruci; ostaju njegove raširene zjenice shvativši da su među mojim prstima sada neki drugi prsti. I naše ceste kojima smo se vraćali poslije ljubavi, naše plaže na kojima smo dijelili poljupce. Tvoja četkica za zube u mom stanu. Ostanu i tvoji prijatelji, koje sam u vrijeme dok sam bio s tobom nazivao našim prijateljima, a danas,kad od mene okrenu glavu na ulici, shvatam da su bili samo tvoji, da se prijatelji ne dijele. I tvoja sestra koja mi i danas čestita rođendan. Ostaje i lančić bez privjeska, jer sam tada rekao da mrzim pločice, srca i ostale gluposti koje vise po lančićima. Da sam ih volio,danas bi ostao i privjesak.
Ostane u ustima okus gorak k'o pelin. Spoznaja da više nisi i nikad nećeš biti tu. Jedno više iskustvo i jedno poveće razočarenje.
Ne ostaje baš mnogo, zar ne?

the_sacrament
25-02-12, 02:58
- Nije to jednostavno kao što misliš… Nisi čuo da u nekim igrama dame biraju? Znaš, ja sam već svašta prošao… I pomalo istrošio baterije, na žalost… Što me čini i nekako dodatno starijim od tvoje lepe sestre… Pa se ponekad osećam kao imela u zelenim krošnjama njene mladosti. Kao nepotrebni prigušivač na revolveru svih tih raspucanih emocija. Njen smeh je glasniji, njen bes strasniji, u svakom našem ehu Ona odzvanja kad ja uveliko utihnem, mesečina se veselo sanka po svili njene kože dok tu, odmah pored, tama u kalupima mojih bora izliva strune za svoju melanholičnu lutnju. Da li sam time što je toliko volim stekao pravo da je sad povlačim za ruku kad zastane pred izlozima koje sam ja već odgledao, i da joj sebično prepričavam sva ona uzbudljiva poglavlja koja čezne da pročita? Da li sam time što sam zapalio tu buktinju stekao pravo da sad njen uzdrhtali plamen umaram u promajnim pećinama svoje rezigniranosti, i da li se ona uopšte rasplamsala zato što sam je ja zapalio, ili bukti naprosto zato što je Buktinja, sam đavo će ga znati? No, bilo kako bilo, Ona je suvlasnik moje sudbine... Kupivši me za par osmeha na pijaci Robova Pomirenosti povela me je u svoju osamljenu palatu obraslu bršljanima mašte, dobro znajući da ću i ako me oslobodi nositi njen žig, da ću se ubuduće i rađati s njim, kao s neobičnim mladežom na mišici... Rešila je ovaj rebus od mog života prosto, poput kafanske zagonetke sa šibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promeniš smisao svega, i onako u prolazu, kao da traži prašinu na polici vitrine, izdrobila je pod pristima delić natrule cirkuske mreže nad kojom sam tako nepromišljeno hodao po žici, i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, i pod kakvim sam bezdanom, i kakav to bezdan nosim u sebi...

Zlobnica
26-02-12, 10:29
… a voljela ga je puno i previše ako pitate mene. mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali voljela ga je. koketirala je s drugima, da se razumijemo, i ljubila je druge, puno njih. ali nije imala tu iskru u očima i taj smiješak na licu kao kad bi pričala s njim...

Raquel
26-02-12, 15:02
Dozivаo sаm rаzumom sve rаzumne stvаri
Nisi bilа u njimа iаko sаm te čekаo
Trаžio sаm očimа trаgove dа te ponovo nаđem
Sаkrilа si svаki put koji vodi do tebe

Pitаo sаm vjetrove sjeverne zа tebe
Šumske zvijeri i nebeske ptice nisu znаle
Sunce morа znаti rekаo sаm sebi
Ni ono nije znаlo dа mi odgovore dа

Silаzio sаm u pаkаo ljudskih dušа
Trаžio nа mjestu gdje znаm dа nemа te
Bio pijаnаc, propаlicа, lutаlicа i gospodin
Ne, nа tim mjestimа nikаdа nisi bilа

Vidjeh djevojčicu mаlu kаko zа igrаčkom plаče
Uđoh u duboku vodu i dohvаtih što je njeno
Zаgrli me oko vrаtа, suzа njenа postаde i mojа
Reče tiho, ne trаži je, onа nikаdа nije bilа tvojа..

Mаrko Dаnojlović

ocean soul
26-02-12, 15:54
:)


Nisam te videla odavno, imaš li nekog?" upitala je tiho.
"Imam", odgovorio je.
"Aha", izusti i okrenu mu leđa, spremna da krene.
"Ako odeš opet neću imati", šapnuo je.

ocean soul
27-02-12, 19:54
:)


Bila je neko kome sam verovao, neko jak i miran.
Neko bolji od mene. Znala je moje najgore strane, a i dalje me je volela.
Ali bila je. Sad je nekom drugom.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
28-02-12, 10:58
You must spread some Reputation around before giving it to ocean soul again.

za sve postove... skidam kapu.... obicno je ovdje nikome ne skidam :D Pa ti vidi...

E sad i ja malo da skinem ovu prashinu sa svoje tastature... nijesam odvano, a? :)

Evo ovako...

Hajde
da se rastanemo
plačući,
da se neprirodno
razdvojimo
i da nikad
ne saznamo
kako
bi bilo.
Kad se lažemo,
kad se izbegavamo,
kad se volimo
manje.
I da nam nikad
ne dosadi.
I. Tokin

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
28-02-12, 11:01
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put prede sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."

(Don Huan)

ocean soul
28-02-12, 15:40
:)

''Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi tražila da prestanem cugat', pušiti, da se ponašam pristojnije... Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slično...
A ona?
Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.''


- Svaki muskarac ima jednu zenu u zivotu kojoj se uvek vraca. I niko ne zna razlog tome, cak ni on.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
28-02-12, 15:50
:)

''Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi tražila da prestanem cugat', pušiti, da se ponašam pristojnije... Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slično...
A ona?
Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.''


- Svaki muskarac ima jednu zenu u zivotu kojoj se uvek vraca. I niko ne zna razlog tome, cak ni on.

Ovo se zove prokletstvo...my friend... I vazhi za sve nas...pod "malom" kapicom nebeskom...

Ipak...
Mmm... Najs...;)

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
28-02-12, 15:59
"....da mi je položiti ruku u tvoju i krenuti...tiho, laganim korakom u mrak...
...bez misli, tragova, riječi......
Poželjeh i nemoguće....
neka samo na tren s neba nas zaspu bijeli kristali i zadrže nam se u kosi..."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
28-02-12, 16:01
Nekada davno, u sam iskon jednog od mnogobrojnih svetova, behu dva bespolna bića:
Ono i Ono.
Samog pojma vremena još nije bilo. Bilo je samo postojanje, i njegova suprotnost, ne-postojanje.
Da, bilo je tako jednostavno.
U jednom trenutku, u jednom biću rodi se prva misao.
Ono se približi drugom biću i, budući da reči još nisu postojale, kao ni usta koja bi ih izgovorila, prenese svoju misao na neki neuhvatljiv, i njemu nepoznat način.
Misao je glasila: "Hajde da se pretvaramo da imamo usta."
Drugo biće prihvati ovu ideju, te se bića stadoše pretvarati da imaju usta. Kroz to njihovo pretvaranje, nastalo je vreme.
Posle nekog vremena, prvo biće oseti neki nemir u sebi. Pretvaranje mu više nije bilo dovoljno. Zato se Ono opet približi drugom biću, i ovog puta glasno izreče svoju misao:
"Hajde da se pretvaramo da imamo i jezike. Onda ćeš ti otvoriti svoja usta, a ja ću na njih priljubiti svoja i probati ih jezikom."
"U redu", reče Ono.
I bića se stadoše pretvarati. Ono je otvorilo usta, a drugo Ono mu je prišlo i liznulo mu jezikom usne. Bića tad spojiše usne. I onda se počeše pretapati, biće u biće. Jedno je ulazilo u drugo, jedno se s drugim mešalo i jedno u drugom gubilo.
Tako je nastao prvi poljubac, u vreme kada još nije bilo ni ljubavi, ni objekta kome bi ljubav bila upućena.
Zato i danas postoji poljubac bez ljubavi, ali nema ljubavi bez poljupca.

I evo nas danas tu gde jesmo. Apokalipsa nam je bliža i razumljivija od Postanja. U nasleđe smo dobili poljubac, jedan od retkih preživelih simbola. Poljubac koji je sveprisutan, svemoguć.
Jer: bez njega nema iskazivanja ljubavi. Bez njega nema vođenja ljubavi. Bez njega nema ni laži, ni prevare, ni izdaje, ni licemerstva. Tamo gde prestaju reči, počinje poljubac.
Poljubac za laku noć.
Poljubac za dobro jutro.
Poljubac kojim biste nekom zatvorili usne, jer ne možete više da podnesete da slušate gluposti.
Poljubac kojim biste nekog zaveli.
Kojim biste nekom skinuli mrvicu sa usta.
Kojim biste došli do novca.
Kojim biste iskazali prezir i, napokon, mržnju.
Poljubac kojim biste nekog pozdravili.
Oprostili se.
I ponovo pozdravili.
I, na kraju, poljubac koji bi vam zapao kao domaći zadatak, neka vrsta kazne koja vas je snašla od Urednika, jedine stvari na svetu moćnije od poljupca.
Urednik bi vam, prijatno i nenametljivo, predložio da napišete nešto o poljupcu, a vi biste (o vaše naivnosti!) to brzopleto prihvatili, misleći kako ne postoji ništa jednostavnije na svetu.
Posle dugog lupanja glave (o sto), došli ste do samo jedne smislene rečenice:
Poljubac je nešto moćno.
U koje god svrhe da je namenjen.
Umete li da se ljubite?

puppy
01-03-12, 20:54
Prvi poljubac dodje mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u vise razrede, gde se uci visa matematika ljubavi sa poznatim i nepoznatim kolicinama.
(Branislav Nusic)

Ljubav je ono što ostane kada zaljubljenost nestane.
To je kada ti je stalo do nekoga i nadaš se da je srećan,
ali nemaš iluzija o njemu. Možda u toj vrsti ljubavi nema
toliko uzbuđenja i strasti i svega onoga što vremenom izbledi.
Ali, na kraju to je jedina vrsta ljubavi koja je zaista bitna.
(Toni Parsons)

...Ljubav ne možes osetiti dokle god se plašis bola,
dok svoju ranjivost ne pretvoriš u snagu,a strah u poverenje....
(Ivana Kuzmanović)

Ljubav je zaista neka čudna zverka koja može da spava i
kad je najjače biju. Ali kad se jednom probudi, tada je za
nju smrtonosna i ogrebotina.
(Alberto Moravia)

Analiza ubija ljubav. Zato je nauka tako hladna. I zato se i ne govori
o lepoti znanja, no samo o korisnosti znanja. Zaljubljen čovek ne pita
ni za rod, nit' za godine, ni za bogatstvo svoje ljubljene. I oduhovljena
duša, to jest duša u ljubavnom plamenu prema Bogu, vrlo se nerado
upušta u analizu Boga. Ljubav otpušta intelekt kao nepotrebnog špijuna.
Ali zato sjedinjuje tri luča u jedno - um,srce i dušu - i pali ih u jedan plamen!
(Sv. vladika Nikolaj)

Ljubav je prekrasna, cveta i to je sve što nam je potrebno. Pjesnici su u pravu!
Ljubav nas podiže tamo gdje pripadamo! Jedini način da ostanemo vjerni značenju
ljubavi je misliti o ljubavi kao o djelovanju. Voljeti je ponašanje puno ljubavi koje
slijedi važan recept i uključuje sve sastojke. Nema ljubavi bez poštovanja i odanosti.
Vjerovati da takva postoji, samo izopačuje svetost ljubavi zbunjujući nas i čineći nas
nepovjerljivim prema njoj. Voljeti znači ponašanje puno ljubavi, zato jer je ljubav ono
što ljubav čini.
(Jennifer Fehr)

Ljubav je kao rat: započinješ kada želiš, a boj napuštaš kada iznemogneš.
(Balzak)

ocean soul
02-03-12, 21:59
:)

Daleko si. Udaljena samo nekoliko kilometara, par minuta one tvoje lude voznje autom, ali svejedno daleko. Udaljena hiljadama razloga, pogresnih ljudi, losih odluka.
A to je vise od hiljadu kilometara. To razdvaja zauvijek. To je sudbina.

puppy
03-03-12, 19:36
Ušunjam se u tvoj jasuk da ne znaš, ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima, pokrivam te celu noć, a pre nego što se probudiš, ostavim ti na rukama toplim od sna, na trepavicama i rumenim obrazima mali smotuljak jutra, jer drugo ništa i ne znam, samo se u jutro razumem...

(Antic)

ocean soul
03-03-12, 20:38
:)

"Mila, oprosti što sam bio gad...
Oprosti za sve besane noći. Čekala si me pospana dok sam ja lutao mračnim ulicama bezimenog grada, i ljubio neke lake i nepoznate. Za svaku suzu koja ide na moj račun, jer sam bio hladan i grub, jer me nije bilo kad sam ti trebao. Za svaku ružnu reč, neuzvraćeni osmeh, neispunjeno obećanje i pogaženu reč.
Oprosti, mila... Ja sam od onih koji ne znaju ostati. Ne znam te čuvati. Ne znam te zaslužiti. Budi srecna..."

vikky
04-03-12, 01:06
U tajnoj sam misiji, moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini, a ja sam na ovoj planeti da sretnom te učinim... spavaj samo, ne znaju oni šta mi znamo...

ocean soul
04-03-12, 16:03
:)

'' Sa svim sto mu je priredila mogao je da se nosi. A onda je prestala da ga voli. I tu je izgubio svaku bitku. ''

Artemis
05-03-12, 00:43
‎"Kada su dve osobe u svadji, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Sto su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost medju njima sve veća.Kada se svadjate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle jos više udaljiti, jer ce doći dan kada ce udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad..."

ocean soul
05-03-12, 23:34
:)


Nismo se birali, draga moja, jednostavno smo se desili jedno drugom. Nepitano si postala moj nemir, moja radost najveća, moj osmijeh i bol. Ljubav nam se, jednostavno, čitala na licima, odisali smo njome. Gdje si sada da ponovo priznaš da sam ono najbolje što ti se moglo dogoditi. Da će moje ime zauvijek imati najljepši prizvuk kad ga izgovoriš, da me nikada ni jedan zamijeniti ne može.

Raquel
05-03-12, 23:50
Moje srce, ptica divljine,
naslo je svoje utociste u tvojim ocima.

One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.

Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njihovo osamno bespuce.

Pusti me samo da delim njegove oblake,
da sirim krila u sjaju njegovoga sunca

ocean soul
06-03-12, 23:50
:)

‎"Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad.
Ali ipak sam otisao jednog dana. Naime, to je ono sto mi, mangupi muskarci, cesto cinimo bez razloga. Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zasluzio da budem prebijen. Istina, trazila me je jos dugo i zbunjeno, a onda je odustala. Malena oficirka je izgubila bitku zivota. Ali ja sam izgubio rat.''

puppy
07-03-12, 14:54
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju mog glasa
i kćeri da nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voleo bih da ipak negde sačuvaš sve moje daleke vrhove
na horizontalama tvog dna.
I da poneseš moje oči kroz tišinu svih tuđih očiju
i tuđih stanova.

(Antic)

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
07-03-12, 14:58
"Ljubav
je divlja snaga. Kad pokusavamo da je ukrotimo, ona nas unistava. Kad
pokusavamo da je zatocimo, ona nas zarobljava. Kad pokusavamo da je
razumemo, ostajemo izgubljeni i zbunjeni." (Zahir)

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
07-03-12, 14:59
"Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz: sloboda postoji jedino kada je prisutna ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseca
slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim. U ljubavi niko nikoga ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca i ne mozemo drugog da krivimo za to. Niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je."

ocean soul
08-03-12, 14:25
:)


Sta ja znam, ja bih radije bio s pravom zenom kratko, nego sa pogresnom cijeli zivot.

Raquel
08-03-12, 19:51
O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.


1923.

the_sacrament
08-03-12, 23:26
" Mirišem je kao cvet: miris čist i drag. I znam da mogu sve u životu, s njom. Držim je na rukama i njišem je polako, polako, da je odvojim od sveta, od straha, od ružnih sećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje, u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem. I osećam se kao gospodar sveta... "

vikky
09-03-12, 02:58
U kosu me nežno k'o sedefnu šnalicu udeni, to mi treba - moj mali zaklon ispod neba..

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
09-03-12, 11:25
Zvuk poljubca nije jak kao zvuk topa, ali njegov odjek traje mnogo duze.
(Oliver Holbis)

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
09-03-12, 11:28
Put ka vrhu planine Ljubavi je težak...strm,
cesto se pada i posustaje, ranjava i krvari, ali samo
uporni i istrajni, oni koji srcem žive i dišu
Ljubav, dođu do vrha i tada im život postane
sveprisutna Ljubav u svemu što rade i cine, bilo
da šute ili pričaju, pišu ili slikaju, skladaju
ili prelijepa zdanja grade. Oni, voljeni i koji
vole, u svemu pečat i miris Ljubavi ostavljaju.
Volite srcem i dušom, darujte sa radošću, volite u
svim stanjima, jer Ljubav će vas zauvijek
nagraditi i natopiti, postaće vaša sjena, a vi
njen saputnik i život ce vam ispuniti ljepotom,
ugodom, radošću, zadovoljstvom, i mirom u duši.
Volite, i Ljubav će od vas svojom magičnom snagom
rastjerati sve tmurne oblake straha, zebnje,
nesigurnosti i nepovjerenja koje vam je život na
vašem putu donosio. Volite uvijek, i u snu i na
javi, i ako vam Ljubav uzvraćena nije, jer budite
sigurni da će krila Ljubavi vaših srca neumitno
spojiti krila sa srcem koje čeka na vas...

Nizami

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
09-03-12, 11:33
On ljubi ali koga, to ne zna; a ne razume ni svoje stanje, niti ga može opisati, jer kao da se od drugoga zarazio očnom bolešcu - ne može reći kako i kada, a ne zna da u ljubljenom kao u ogledalu gleda samo sebe.

Platon

ocean soul
09-03-12, 21:58
:)


" Ne, nismo mi bili ljubavnici. Nikad. Samo smo se ponekad malo gledali kad nas nisu gledali. I to je sve. Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo. Negde ovde, daleko. Negde tamo, blizu. Ni na nebu, ni na zemlji. Nismo mi bili ljubavnici. Nikad. Samo smo se ponekad, u dugim noćima punog meseca malo tražili po talasnim dužinama čeznje. I to je sve..."

Zaovičić
09-03-12, 22:49
Ljubav je jedna strast koja nece da zna ni za prošlost ni za sadašnjost.
Balzak
Ljubav ! Citava knjiga u jednoj reci,celi okean u jednoj suzi,
sedam nebesa u jednom pogledu,
vihor u jednom uzdahu,grom u jednom dodiru,hiljadu godina u jednom trenu."
Tuper
Svesti citav svemir samo u jednu osobu - to je ljubav.
V.Igo
Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa.
Bajron

vikky
10-03-12, 01:46
Vezao ju je ,mozda je samo znao kako , a mozda se ona uopste nije ni opirala jer...osecaj njegove blizine bio je isuvise lep.. i nije mogla vise da ceka ..umorila se od zavaravanja da voli samocu.. mozda je zaista tu samocu i volela ..a mozda je pored njega umela da se oseti kao zivo bice, bice kao svako drugo. Uz njega .. upoznavala je sebe.. onaj deo sebe za koji je zaboravila...

rock'n'rolla
10-03-12, 18:36
Upitala ga je dok je popravljala šminku: "Kako izgledam?"
On se nasmiješio i rekao: "Kao da je neko cijeli moj život slušao moje želje i stvorio tebe."

vikky
10-03-12, 22:30
Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati.
I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. Svi su to znali, osim nas.

the_sacrament
10-03-12, 22:46
‎"A ona? Ona je prihvatila svaki dio mene i nikada nije tražila da se mijenjam, a promijenila me."

ocean soul
10-03-12, 23:14
:)


‎"... Nema potrebe za osvetom, ja cu tebe zaboraviti, to ti je najbolja osveta.
A ti mene? Ti si mene zaboravila pre nego si me ostavila, ali draga moj, zivot cudno vraca. Setices me se onoga dana kada vidis kako moj osmeh dobro stoji na drugoj. Eh, to draga moj, to neces nikada zaboraviti..."

ocean soul
11-03-12, 20:26
:)


Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati.
I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. I svi su to znali, osim nas.

puppy
11-03-12, 23:52
“Ljubav je uvijek otvorenih ruku. Otvorenih ruku dopuštate ljubavi da dolazi i odlazi kako želi, slobodno, jer bi ona to ionako činila. Ako pokušate zarobiti ljubav, shvatit ćete da držite samo sebe.”
(Leo Buscaglia)

“Ljubav nikad ništa ne zahtijeva, već samo daje. Ljubav samo pati, nikada se ne kaje i nikada se ne sveti.”
(Mahatma Ghandi)

“Ma koliko bila okorjela nečija ćud, rastopit se na vatri ljubavi. Ako se pak ne promjeni, to znači da vatra nije bila dovoljna jaka.”
(Mahatma Ghandi)

“Ljubav je ono stanje u kojem je sreća one druge osobe ključna za našu vlastitu sreću.”
(Robert Heinlein)

“Ljubav je kratka riječ, ali u sebi sadrži sve: ona znači tijelo, dušu, život, cijelo biće.”
(Guy de Maupassant)

“Prava ljubav je kad se voli tako strastveno kao da će svakog trenutka ona nestati!”
(Arapska poslovica)

“Cvijet na suncu cvijeta, a čovjek u ljubavi postaje čovjek.”
(Phil Bosmans)

Ljubav oslabljuje jake, a jača slabe; budale čini mudrima, a mudrace budalama; pali strasti, gasi razum; jednom riječju, preokreće sve naopako.”
(Marguerite de Valois)

“Jedino ljubavi nikad ne dobijemo koliko želimo … ali i jedino što ne dajemo dovoljno je ljubav.”
(Henri Miller)

“Bojati se ljubavi znači bojati se života, a oni koji ga se boje već su tri puta mrtvi.”
(Russell)

“Bojimo se samo onoga što volimo.”
(Tolstoj)
“Brak je međusobno pljačkanje slobode uz obostranu suglasnost.”
(Wilde)

“Flertovati bez dubljih namjera isto je, otprilike, kao planirati putovanje, a nemati prijevoz.”
(Mastroianni)

“Iz osobnog iskustva sam naučio da ono što drži ovaj svijet na okupu, to je samo seks.”
(Henry Miller)

“Kad čovjek zna zašto voli, onda ne voli.”
(Jesenski)

“Kad se otkrije ubojstvo supružnika, prva osoba na koju se posumnja je drugi supružnik: to mnogo govori o tome što svijet misli o obitelji.”
(Orwell)

“Tko bi mogao odrediti granice gdje slast prelazi u bol, a gdje je bol još uvijek slast?”
(Balzak)

“Ljubav je divan cvijet koji treba ubrati na ivici strašnog ponora.”
(Mascagni)

“Ljubav je vatreni zaborav svega drugog.”
(Igo)

“Ljubav ne mudruje, a kad mudruje, više nije ljubav.”
(Byron)

“Želio bih da sam knjiga koju najviše voliš iu krevetu čitaš i koja kad zaspiš ostane na tvojim grudima”
(Černov)

ocean soul
11-03-12, 23:54
:)

"Samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
12-03-12, 12:39
LIRSKI RAZGOVOR

-Reci kako me voliš.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u šeširu.I volim te u žaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavaš .I kad radiš povijena. Volim te kad jaje lepo mutiš. Volim te čak i kad kašiku ispustiš.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od početka. I kad kosu svoju česljem lepo deliš.

I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama.U kaljačama. Bosu. Danas. Juče. I sutra.I danju i noću.I u proleće kad dolaze nam laste.
-A leti kako me voliš?
-Kao srž leta , zna se.

-A da li me voliš u jesenje dane.
-Čak i onda kad gubiš kišobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

Konstantin Galcinjski

puppy
13-03-12, 01:39
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/429390_345511395490353_227970240577803_931516_5105 27633_n.jpg

Robovlasnica
13-03-12, 10:30
Nije ljubav stvar da bi tije vratio al kod mene su i dalje tvoje gacice ... top duet za evroviziju,Goga DZIN I Zeka kepec!

ocean soul
13-03-12, 14:13
:)


Za ljubav zene nikad ne treba moliti, vec je biti dostojan.
- I najvece vojskovodje su padale u "ratu protiv zena".
- Niti ih pokusajte nadgovoriti, niti natcutati, jer je to unapred izgubljena bitka.
- Energija zene je poput nuklearne: Pametan muskarac ce iz nje crpeti silnu energiju - budali ce napraviti pustos od zivota.
- Ako je ne mozete pridobiti za saveznika, makar je izbegavajte za protivnika.
- Ljubav zene mozete dobiti ili besplatno ili preskupo; zavisi cime placate.
- Sto vise zena ste "procitali", to manje znate o njima.
- Prvi put kada zena vidi vase suze, mozda ce vas i vise voleti, ali vas nikada vise nece postovati.
- Onog trenutka kada joj dokazete da ste fizicki jaci, dokazali ste joj da ste u svakom drugom pogledu slabiji.

the_sacrament
13-03-12, 21:58
Volim te. Eto. A, nebo je u proleće plavo, kao nešto čega se nikad setiti neću.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
14-03-12, 12:06
"Ti si Anđeo!" viknuo je. Tada je devojka ustala,obuhvatila njegovu glavu rukama i pogledala ga duboko u oči.
"Nikada nemoj da zaboraviš", reklaje iskreno, "da ne mogu da budem Anđeo. Najviše leptir."

ocean soul
14-03-12, 21:04
:)


Ponekad najteže pada upravo to što ne mogu vrisnuti tvoje ime pred svima. Priznati, odgovoriti na upitne poglede zašto mi oči sjaje, čak i kad nema osmijeha na licu. Da im kažem, da ona je taj sjaj, moja ljubav i sreća, tiha patnja i bol. Zbog nje poželim drugog sebe, drugo vrijeme, druge godine. Želim, a ne mogu, i krivca nema, jer smo zajedno u ovome. Sjedinjeni a istovremeno razdvojeni. I tako prokleto srećni.

Oljce
14-03-12, 21:26
Tako bih se zaljubila ali ne smem jer znam da ce to biti pogubno po razum, osecam ovoga puta, nekako, ako krenem tim putem nema povratka. Pa dobro, sta me sprecava? Isto to, on, njegova zaljubljenost, previse je sve , previse nekontrolisano jako. Toliko da ne moze ispasti dobro.

ocean soul
15-03-12, 14:49
:)


Voliš li je? pitali su ga. "Ne znam... Teško je voljeti nju''. Odgovorio je, zastao a potom nastavio:"Još teže ne voljeti je... A najteže je naći voljenu poput nje, koja te voli.''

ocean soul
16-03-12, 21:38
:)

Znaš prijatelju moj, njoj će nedostajati tvoje poruke za laku noć, pa i onaj način na koji si osmeh znao da izmamiš s njenog lica. Njoj će nedostajati vaši dani, i ono vaše, al' kad njoj prestane sve to da nedostaje, onda će ona prijatelju nedostajati tebi. Al' biće kasno, prijatelju, kasno..

Zlobnica
16-03-12, 21:58
Oci u oci, jedne spavaju, druge itekako budne...
Jedne mirno sanjaju, druge bdiju nad tim snom.
Nista ne smije remetiti taj mir...
Ni suncevi zraci koji ulaze kroz prozor,
ni cvrkut pticica na obliznjim granama...
Disu kao jedno, tiho i mirno.
Oci se otvaraju... pogledi se srecu...
Da to je to... Neprocenjivo...

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
16-03-12, 23:02
"Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.
Kad bih imao dar proricanja i znao sva otajstva i sve spoznaje i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao a ljubavi ne bih imao - ništa sam!..
...Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav,ne zavidi,ljubav se ne hvasta, ne nadima se; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi. Ljubav nikad ne prestaje. (Pavle I. Korinćanima 13)

aLaPaCha
16-03-12, 23:09
Volim te. Eto. A, nebo je u proleće plavo, kao nešto čega se nikad setiti neću.


ajme... ciji je ovo citat?

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
16-03-12, 23:20
LJUBAV SA MNOM

Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca;
Ljubav sa mnom potres je pod korakom,
Rusenje brane na rijekama razbora,
Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma,
Ljubav sa mnom samoca je u svijetu i neljubav ljudska- da,
Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca
Gdje mirisu jasmini jasnih suza,
Ljubav je sa mnom udar,
Potres i jaka samoca susreta sa istinom.


Vesna Krmpotic

ocean soul
17-03-12, 19:48
:)

‎"Koliko je trajalo?! Ne, ne može se reći da je trajalo. Trajati, za mene je to reč koja znači previše, obećava mnogo i traje večno. Ma koliko god to bilo i šta god to značilo. Zato se ne može reći da smo mi trajali. Mi smo se dogodili, onako na tren zasjali. I jos brže se ugasili. Poput plamena u olujnoj noći."

ocean soul
17-03-12, 21:19
:)

"Mogli smo mi uspeti, naravno da smo mogli, samo, trebalo je neke stvari žrtvovati. Obično, draga, to tako i ide.. Da bi nešto dobio, nešto moraš i izgubiti. Nažalost, ti si izabrala da izgubiš mene."

ocean soul
18-03-12, 16:28
:)

I onda shvatiš da onu pravu sretneš samo jednom u životu. I nikad više. Da su samo jedne najdraže oči, samo jedan zagrljaj u koji se savršeno uklapaš. Jedan osmeh kojem se uvek obraduješ. I onda kada to izgubiš, celi život tragaš za takvom istom, pravom. Ali je nikad ne nađeš. I sa svakom pogrešnom, uvek se vraćaš njoj, jedinoj pravoj. Koja je daleko našla ono što joj ti nikad nisi pružio.
A mogao si.

ocean soul
19-03-12, 14:27
:)

‎Uvijek tražim pravi trenutak da ti se javim. Da ti kažem da si mi još uvijek sve. I kad pomislim da je taj trenutak došao, moj glupi ponos izmisli neku izliku. I tako svaki put iznova.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
19-03-12, 15:22
Najslađe je, u stvari, to saznanje da je nekom stalo.. I da si od onih koji mogu i da biraju.. Taj gest te učini važnim, čovječe.. Uh.. To ti stoji bolje od najbolje frizure...

Balašević

ocean soul
19-03-12, 23:00
:)

Doći će i proći još mnogi martovi, ali u njima neće biti naših pogleda, dodira, priča, šutnje, paljenja dviju cigareta, keksića prelomljenih na pola, tvojih poruka na komadićima papira.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
20-03-12, 13:42
Sometimes your nearness takes my breath away... and...

all the things I want to say... can find no voice.

Then, in silence, I can only hope my eyes will speak my heart.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
21-03-12, 10:55
MOLITVA

Onog koji znajuci
za moju ljubav odlazi,
zaustavi, o, drvo tresnjino!
I neka padnu tvoje latice
da zametu njegov put!

Ono Komaci

springcom
21-03-12, 11:06
PrijenosniEUPlugHome/ PutovanjaACadapter/punjačza AppleiPad (http://www.flydolphin.com/Portable-EU-Plug-Home--Travel-AC-Power-Adapter--Charger-for-Apple-iPad_p4558.html?utm_source=forum.cafemontenegro.co m&utm_medium=forum&utm_campaign=msj)+free shipping+korisno

ocean soul
21-03-12, 22:43
:)

Onda sam prijatelju shvatio sve iz nekog drugog kuta. Ona je bila uz mene kada to nisam ni znao a ponekad ni osetio. Nisam shvatao koliko je ljubavi posvetila i dala meni. Znas, prisetio sam se svega, i bilo mi je zao sto sam je pustio da ode. Jednostavno je postala umorna od moga nemara, jos samo jedna teska greska. Brinula se za mene a ja to nisam shvatao. Kad mi je govorila da cu jednom pogledati natrag i videti sve greske nisam joj verovao. Ali, znas, tek sad shvatam da sam pustio najbolje sto sam imao da ode.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
22-03-12, 16:25
"Vecernji sutoni govorice ti o Smrti, a tisine o Zaboravu.-A ti ces odgovoriti sutonima i tisinama: 'Ima nesto sto ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna ali nenadmasna vera u nerealno i nemogucno. I ima nesto sto stoji iznad sudbine coveka, a to je Ljubav koja je, kao i Smrt, uvek slepa moc prirode, a ne cilj covecje srece ili nesrece'."

Jovan Ducic, "Stari zapis"

ocean soul
22-03-12, 17:10
:)


Nije bilo lako sa njom. Bila je prkosna. Divlja. Ponosna. Umiljata. Vedra. Srcana. Hrabra. Preduzimljiva. Gorda. Uvek spremna na pustolovinu. Bila je zaneta pesnikinja. Begunac iz svakidasnjih rasprava. Sve je to bila. Sve u jedan mah. I sve istinski i iz dubine duse. Nisam mogao da joj kazem idi! Idi od mene! Kako, kada bih time svoju dusu raspolovio, iskopao ranu na srcu. Zato sam progutao svoje reci kao trnje. I osmehnuo sam joj se. Kroz suze. Trazio sam jos vremena. Trazio sam da ceka ne znajuci da je cekanje tihi i surovi ubica. Okrutan krvnik. Mora. Ono ustvari oduzima coveku sve. Volju. Veru. Samopostovanje. Nagriza nadu kao rdja. Plasi. Kida dusu i misli.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
22-03-12, 17:14
:)


Nije bilo lako sa njom. Bila je prkosna. Divlja. Ponosna. Umiljata. Vedra. Srcana. Hrabra. Preduzimljiva. Gorda. Uvek spremna na pustolovinu. Bila je zaneta pesnikinja. Begunac iz svakidasnjih rasprava. Sve je to bila. Sve u jedan mah. I sve istinski i iz dubine duse. Nisam mogao da joj kazem idi! Idi od mene! Kako, kada bih time svoju dusu raspolovio, iskopao ranu na srcu. Zato sam progutao svoje reci kao trnje. I osmehnuo sam joj se. Kroz suze. Trazio sam jos vremena. Trazio sam da ceka ne znajuci da je cekanje tihi i surovi ubica. Okrutan krvnik. Mora. Ono ustvari oduzima coveku sve. Volju. Veru. Samopostovanje. Nagriza nadu kao rdja. Plasi. Kida dusu i misli.


Svaka cast , derane!!!!!!!!


Sta je ovo???

Ovo moram da ubiljezhim u moj mali tefter... :)

ocean soul
22-03-12, 21:35
:)

Voleo bih da je otmem samo za sebe. Da je sebicno sakrijem od celog sveta.
Ali mogu samo da budem srecan sto mi ponekad dolazi i da se trudim da joj
ugodim, zeleci da ostane sto duze. I dok god mi potvrdjuje svoju ljubav, vreme sa njom se ne merim satima vec dodirima. I dok god vidim sebe u njenim ocima, znam da smo jedno i kad nismo zajedno. I dok god osetim toplinu poljupca koji mi lagano spusta na celo, znam da je samo moja.

Artemis
23-03-12, 01:45
"Ljubav i ljepota imaju jednu neraskidivu vezu...obje su prolazne ako su površne."

Free bird
23-03-12, 01:56
Kada bih te jednoga dana zgrabio, i tabane ti poljupcima prekrio, da li bi onda prestala da hodas u strahu da moje poljupce ne zgazis?

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
23-03-12, 12:12
"...budi blagoslovena za onaj jedan trenutak blazenstva i srece koji si dala drugom srcu, usamljenom i zahvalnom! Boze moj! Citav minut blazenstva! Pa zar je to malo, makar i za ceo zivot coveciji?..."

Dostojevski-"Bijele noci"

ocean soul
23-03-12, 12:16
:)

"Hranio se njenom blizinom, i ostajao je stalno gladan. Nigde nije nalazio smirenje. Trazio je njene tragove nestrpljivo iscekivajuci sledeci dan da je ponovo vidi i u njenim dodirima potrazi mir. I novi nemir. Birao je za nju svoje najlepse reci i najvaznije snove i poklanjao joj ih. Celo telo bridelo mu je od njenog dodira. Topio se od vreline njenih usana. Sam njen glas klizio mu je po kozi kao milovanje. A ona, ona je ostavljala ljubavne uzdahe u naborima njegove postelje, u vrelini njihovih zagrljaja. Da bi on jos dugo potom osecao njen miris na svom jastuku i njenu dugu i meku kosu pod svojim usnama..."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
23-03-12, 12:53
:)

"Hranio se njenom blizinom, i ostajao je stalno gladan. Nigde nije nalazio smirenje. Trazio je njene tragove nestrpljivo iscekivajuci sledeci dan da je ponovo vidi i u njenim dodirima potrazi mir. I novi nemir. Birao je za nju svoje najlepse reci i najvaznije snove i poklanjao joj ih. Celo telo bridelo mu je od njenog dodira. Topio se od vreline njenih usana. Sam njen glas klizio mu je po kozi kao milovanje. A ona, ona je ostavljala ljubavne uzdahe u naborima njegove postelje, u vrelini njihovih zagrljaja. Da bi on jos dugo potom osecao njen miris na svom jastuku i njenu dugu i meku kosu pod svojim usnama..."


a shto mi chini ovaj deran :D ;)

....


"...Usmjeris li svoje lice ka predjelima Ljubavi, cijeli svemir ce za te biti basca puna ruza. Sve sto tu ces vidjeti srce ce pozeljeti, sve sto srce pozeli tu ces i vidjeti. Ako prodres u srce svakog suncevog zraka, pronaci ces sunce u njima. Ako ti duh izgori u plamenu, vidjeces da je Ljubav alhemicar duha. Poci ces na put, van uskih granica vremena i prostora koji ce te odvesti do beskraja svjetla nebeskoga. Ono sto uho nije culo, ti ces cuti, ono sto oko vidjelo nije, ti ces vidjeti...."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
23-03-12, 16:31
"Počeh razmišljati kakva bih voljela biti u tom trenutku. Voljela bih biti vesela, radoznala, sretna. Proživljavati intenzivno svaki trenutak, žudno pijući vodu života. Vjerovati ponovo u snove. Biti kadra da se borim za ono što želim.
Voljeti čovjeka koji me voli.
Da, to je bila žena kakva bih ja voljela biti - i koja je iznenada zaživjela i ušla u moje tijelo.
Osjetih kako mi dušu preplavljuje svjetlost jednog Boga - ili Božice - u kojeg više nisam vjerovala. I osjetih kako, u tom času, Drugo Ja napušta moje tijelo i sjeda u ugao male sobe.
Mogla sam izvana promatrati ženu koja sam do tada bila: slabu, ali punu želje da ostavi dojam jake osobe. Osobu koja se boji svega, ali sama sebe uvjerava kako to nije strah - već rarboritost onoga tko je spoznao realnost. Što zazidava prozore kroz koje može prodrijeti sunčeva vedrina - kako njen stari namještaj ne bi izblijedio.
Vidjeh moje Drugo Ja kako sjedi u kutu sobe - krhko, umorno razočarano. Obuzdavajući i podjarmljujući ono što bi uvijek trebalo biti na slobodi.: svoje osjećaje. Pokušavajući prosuditi buduću ljubav prema iskustvu proživljenje patnje.
Ljubav je uvijek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu - uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrijet ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ići za ljubavlju ma gdje ona bila, čak i kad to znači sate, dane, tjedne razočarenja i tuge.
Jer u času kad krenemo ususret ljubavi, i ona kreće u susret nama.
I spasi nas.
Kad je Drugo Ja izišlo iz mene, moje je srce ponovo počelo razgovarati sa mnom. Reklo mi je da pukotina na zidu brane propušta vodeni tijek, da vjetrovi pušu u svim smjerovima i da je ono sretno jer ga ja ponovo slušam.
Moje srce je govorilo da sam zaljubljena.
I ja sam zaspala zadovoljna, s osmjehom na usnama."

ocean soul
23-03-12, 19:40
:)

I mada znam da je to sto sam je toliko voleo moju nesrecu ucinilo vecom, mada znam da bi mi kada sam odlazio bilo lakse da sam je manje voleo, da bi mi bilo mnogo lakse da je uopste nisam voleo, ipak, da opet mogu da biram ne bih se odrekao ni jednog zanosa koji smo proziveli zajedno.

ocean soul
24-03-12, 15:44
:)

"I eto, rastali smo se, baš onako kako sam i mislio da će biti, ali nisam mogao priznati sebi, niti ću moći. Ubi me tišina koja je ostala, poslije svega smo samo poznanici, dvoje ljudi koji su sada ništa, a nekad su bili sve. Nisam tužan, ne, stvarno nisam, imam lijepo sjećanje, samo mi fali. Fali mi i to je sve..."

makica-pakica
24-03-12, 17:24
:)

I mada znam da je to sto sam je toliko voleo moju nesrecu ucinilo vecom, mada znam da bi mi kada sam odlazio bilo lakse da sam je manje voleo, da bi mi bilo mnogo lakse da je uopste nisam voleo, ipak, da opet mogu da biram ne bih se odrekao ni jednog zanosa koji smo proziveli zajedno.

Ovo bijaše Kneginja Milica Knezu Lazaru posvetila????

puppy
25-03-12, 15:05
Ljubav je neodoljiva želja da budemo neodoljivo poželjni. ~ Robert Frost

Osim ako nije luda, strastvena i posebna, ljubav je gubljenje vremena. U životu ima previše prosječnih stvari. Ljubav ne bi trebala biti jedna od njih. ~ Nepoznat

Žena mora voljeti jednom ili dvaput lošeg čovjeka, da bi mogla biti zahvalna za onog dobrog. ~ Nepoznat

Kad bih dobijala po jedan cvijet za svaki put kad pomislim na tebe, mogla bih zauvijek šetati u svojoj bašti. ~ Klaudia Gandi

ocean soul
25-03-12, 15:41
:)

Žene su kao sabrana dela, neko ih ne pogleda, neko prelista, neko pročita, a tek retki shvate i cene njenu vrednost!

aLaPaCha
25-03-12, 15:49
” – Šta ti znaš o meni? Šta znaš ti o tom kad u život u kom je sve postalo problematično uđe ljubav? Šta je prema tome tvoj jeftini zanos? Kad od neprestanog padanja odjednom postane zastoj, kad beskonačno Zašto postane konačno Ti, kad se, kao fatamorgana nad pustinjom ćutanja, najednom izvije osećanje, oblikuje se, i varljivo priviđenje krvi nad nemoćnim rukama postane predeo prema kome su svi snovi bledi i građanski?
. . .

ocean soul
25-03-12, 22:06
:)


Popravljala je svoj crveni ruž na usnama, dok sam je upitao:
''Šta je s vama ženama? Zar vi ne patite, ne tugujete? Zar je vaš život satkan samo od sreće? Nikada ne mogu primetiti kad je žena tužna.''
Nasmešila se a zatim odgovorila: '' To je još jedan dokaz da muškarac ne poznaje ženu.
Nasmejane smo baš zbog tih što su u naš život doneli tugu, baš zbog tih što su nas povredili. Mnogo ih više boli osmeh na licu, nego suze, veruj mi. Samo se smej bolelo te ili ne..."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-03-12, 10:59
Njegova avantura s Terezom počela je točno tamo gdje su avanture s drugim ženama završavale. Odigrala se na drugoj strani imperativa koji ga je tjerao u osvajanje žena. Na Terezi nije želio ništa otkrivati. Dobio ju je već otkrivenu. Vodio je s njom ljubav prije nego što je stigao uzeti u ruku svoj imaginarni skalpel kojim je otvarao ispruženo tijelo svijeta. Vodio je s njom ljubav prije nego što se stigao upitati kakva će biti kad budu vodili ljubav. Ljubavni slučaj došao je kasnije, dobila je temperaturu i nije mogao da je pošalje kući kao druge žene. Klečao je kraj njene postelje i mislio kako ju je neko poslao niz vodu u košari. Već sam rekao da su metafore opasne. Ljubav počinje metaforom. Drugim riječima, ljubav počinje u trenutku kad žena upiše svoju prvu riječ u našu poetičku memoriju.

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-03-12, 12:13
"...ja bih jednog malog čovjeka, da bude baš kao dijete, da se raduje mojim malenkostima, da ujutro prije nego pronađe ga vrijeme ljubi me u obraze optočene zorom."

^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
26-03-12, 12:43
Moraš da dodješ. Znam. I čekam te. Tvoj korak himnično hoda. Tišinu po tišinu. Ti si ja. Prepoznajem te.